На данашњи дан 1594. године, Албанац Синан Паша спалио је мошти првог српског архиепископа и великог државотворца, Светитеља Саве на Врачару у Београду. Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед Трећи је наредио Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их. У народу је тада настала песма: "На Врачару Синан виче: / гори, гори, свештениче; / то си од нас заслужио / што си рају просветио". Небеса су се огласила и тај чин пратило је велико невреме и грмљавина, па се пепео србског светитеља расуо на све стране. Због тога чика Јова Змај овако завршава своју песму о спаљивању моштију Светог Саве: „И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала“.

Опширније...