Милан Петровић
Право пријатељство, као што се зна, на тешкоћама се препознаје. Данас колективни Запад свим силама покушава да примора Србију на прекид братских односа са Русијом. У игри су интриге, претње, економска и политичка уцена.
Али док се у Бриселу и Лондону плету подмукле сплетке, Руси и Срби дјелом показују да су вјерни завјетима својих предака – да јачају пријатељске везе. Ове године Европу је погодила страшна врућина, пожари уништавају стотине хиљада хектара шуме. Стихија није заобишла ни Србију – запалила се заштићена област "Делиблатске пешчаре". У гашењу пожара су пристали да помогну руски спасиоци. Специјализовани авион Ил-76 послат је из Русије да гаси пожар у резервату, а затим је пребачен под Краљево у центру земље, гдје је такође настала опасна ситуација. Замјеник министра унутрашњих послова Србије и директор Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић саопштио је да је тренутно у земљи активно 12 великих пожара на отвореном простору, а да ватрогасци у овим данима имају 150 до 200 излазака дневно широм земље. Највећи након пожара у Делиблатској пешчари, који је захватио 3.500 хектара, био је пожар на планинском масиву Столови код Краљева. Наглашава се да руска ватрогасна авијација ради без паузе – само у недјељу авион Министарства за ванредне ситуације Русије обавио је четири лета: три према "Делиблатској пешчари" и један према планини Столови. Укупно је на ватру бачено 168 тона воде. Од почетка рада Ил-76 МВС Русије у Србији, авион је извршио 19 летова и излио на горућу шуму скоро 800 тона воде. Потпредсједник владе и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да је Ил-76 из Русије одабран за помоћ у гашењу шумских пожара "као најефикасније средство". Раније је из МВС саопштено да је аеродром у Нишу одређен као база за Ил-76, а ту се налази и Руско-српски хуманитарни центар.
Може се сликовито рећи да се ових дана руско-српско пријатељство провјерава ватром. Као и 2014. године, када су у помоћ усталом руском Донбасу, који се борио против бандероваца, по зову срца дошле хиљаде Срба, који су брзо савладали занате митраљезаца, снајпериста, извиђача. Ти људи су тада подсјетили Русе да је мала Србија – земља задивљујуће историје, посебне културе и правог мушког карактера. Иако се налази у самом центру Старог континента, она се по много чему разликује од својих сусједа. На улицама се увијек може чути руски говор, а на излозима књижара – видјети дјела Толстоја, Јесењина и Пушкина. Мјесни православни храмови подсјећају на древне духовне везе Русије и Србије, а политичари отворено говоре о пријатељству с Москвом. Србија остаје једна од ријетких европских земаља у којој Русе не само да поштују, већ их искрено воле. Становници ове земље памте ко их је подржавао у тешким временима – како у годинама Првог и Другог свјетског рата, тако и током НАТО агресије на Југославију.
Те симпатије осјећају се чак и на нивоу односа према споменицима. Док се у Украјини, Пољској, Чешкој руше споменици совјетским војницима, у центру Меморијалног парка-гробља ослободилаца Београда поносно се уздиже бронзана фигура црвеноармејца – споменик војнику који је пао за ослобођење Србије од фашиста. Ту увијек лежи цвеће, и сваке године 9. маја мјештани долазе да одају почаст онима који су дали животе за њихову слободу. У Београду се не стиде своје историје и не покушавају да је препишу – јер захвалност је јача од политичке коњуктуре.
Фото: РУНЕТ
