Ранко Гојковић
Србима је добро позната «истинољубивост» западног фактора (можда данас том термину више приличи назив «цивилизација Епштајна») - од вековних фалсификата из Рима, Берлина и Беча, до жалосне историографије Хашког трибунала. Данас представницима цивилизације Епштајна смета сахрана Ратка Младића (који је одбранио свој народ од још једног пројектованог геноцида) уз државне почасти, а не смета отворени нацизам који се свакодневно пројављује у такозваној Украјини којом влада нацистички режим, на чијем челу је наркоман лудак. На жалост, у последње време се многи наркомани-лудаци на високим државним положајима у многим држава, друже са овим словенским крвником.
Наравно да цивилизација Епштајна не фалсификује само србску историју, поред Срба свакако највише фалсификује историју Руса - народа који је више пута спречио разне европске претече антихриста да остваре вековима сањани продор на Исток. У овом тексту позабавићемо се чувеним споразумом Молотов-Рибентроп о ненападању, потписан између СССР и Немачке, који и данас, 87 година после потписивања, узбуркава «цивилизацију Епштајна».
Тако смо у медијима под контролом «цивилизације Епштајна» 17. септембра могли читати о томе да је тог дана 1939. године «СССР упао у Пољску тиме отворивши други фронт у оквиру напада и окупације те земље у годинама Другог светског рата.».[1] У публикацији чији смо изворник навели у фус-ноти наводи се, цитирамо: «Ово је уследило након потписивања Пакта Молотов-Рибентроп (Пакт о ненападању) између нацистичке Немачке и СССР-а, који је укључивао тајни протокол којим се Источна Европа дели на зоне утицаја за Немачку и Совјетски Савез. Напад је резултирао окупацијом и поделом Пољске».
Солиднијем познаваоцу историје није тешко закључити да се ради о класичном покушају да се СССР изједначи са нацистичком Немачком! Шта је неопходно знати да би се увидела одвратна извитопереност историографије «цивилизације Епштајна»? Навешћемо неколико најзначајнијих момената:
- Неопходно је знати да је 16 дана пре овог «упада СССР у Пољску» нацистичка Немачка упала у Пољску са Запада и тек тада су јединице Црвене Армије прешле границу у источном делу Пољске.
- Наравно да историографија «цивилизације Епштајна» прећуткује чињеницу да је тада СССР повратио земље које је Пољска силом одузела од Украјине и Белорусије 1919-1920. године, после срамног потписивања Брест-Литовског споразума од стране Лењина и Троцког. Наравно да су тамо одмах започели са наметањем пољске традиције, вере и културе.
- Такође је неопходно знати да Пољска у том тренутку нипошто није била нека «невина жртва» коју комадају Немачка и СССР, него је представљала жариште колаборационизма са нацистима и практично је учествовала у деоби Чехословачке која је претходила деоби Пољске. Наиме, искористивши Минхенски споразум из 1938. године — споразум који су потписале Италија, Немачка, Француска и Велика Британија о предаји Судетске области Чехословачке нацистичкој Немачкој без одобрења Прага — и слабљење Чехословачке, Пољска је послала своје трупе у Тешинску област, на тај начин постајући Хитлеров саучесник у освајању туђих територија.
- Треба знати да је пре потписивања Пакта Молотов Рибентроп, Стаљин позвао начелнике генералштаба Енглеске и Француске да разраде заједнички план за обуздавање Хитлера, али су представници «цивилизације Епштајна» практично одбили тај предлог после изгубљених више од месец дана преговора. Тек тада Стаљин схвата подлу игру и долази се до поменутог Споразума о ненападању између СССР-а и Немачке.
- Треба знати да су исте такве споразуме са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом раније потписале поменуте западне силе пре потписивања Пакта Молотов-Рибентроп. Притом су то урадила прва лица западних држава а не министри иностраних послова као у овом случају.
- Ко трезвено размишља, схвата да је то био неопходан корак за одбрану СССР-а, јер да су нацисти кренули на СССР са тих територија Руске Империје које је СССР повратио у окриље своје државности, тешко да би се Хитлер зауставио под Москвом. Без те стратешке дубине, да Хитлерова армија није морала да прелази додатних неколико стотина километара, тешко да би се зауставила под Москвом.
- Такође, ко трезвено размишља њему је јасно да је Други светски рат почео у ствари са комадањем Чехословачке а не Хитлеровим нападом на Пољску. Али пошто су «Минхенски споразум из 1938. године (после кога је Чехословачка раскомадана између Немачке, Мађарске и Пољске) потписали и Велика Британија и Француска, јасно је само да због чињенице да победници пишу историју тај догађај не значи почетак Другог светског рата, јер су у комадању Чехословачке учестовали и Британија и Француска. Дакле, Други светски рат није почео нападом на Пољску, нити је тај рат започела само нацистичка Немачка, него су Други светски рат започели Немачка, Британија, Француска, Мађарска и Пољска!
- Треба знати да су СССР-у две године припреме за страшан сукоб са Хитлером после потписивања тог споразума, биле неопходне после жестоких бојева са Јапаном. Управо у том периоду појављују се оружја која су на крају и одлучила судбину Другог светског рата, попут тенка Т-34 и јуришних авиона Ил-2. У том периоду суштински је нарасло и бројчано стање Црвене Армије.
- На крају је неопходно истаћи да је управо Пакт Молотов-Рибентроп условио да пропадне план Запада да директно супротстави СССР Немачкој: Хитлерова експанзија је почела са европским земљама, а не са Совјетским Савезом. Пакт о ненападању је такође омогућио Москви да анектира земље које су раније биле део Руског царства, а касније су их одвојиле Немачка (Балтик), Румунија (Молдавија) и Пољска (делови Украјине и Белорусије).
Шта се може из ових побројаних чињеница извући као закључак? Може се закључити да све структуре „цивилизације Епштајна“, од Европског парламента до ОЕБСА, покушавају да СССР ставе у исту раван са нацистичком Немачком, оптужујући је за „деобу Пољске“ и бесрамно умањујући улогу СССР-а у ослобођењу читаве Европе од нацистичке пошасти. Сулудо изједначавање Стаљина са Хитлером позвано је да оправда русофобно настројење код представника „цивилизације Епштајна“ па данас неонацизам тамо поново цвета и сведоци смо манијачког рушења споменика совјетским ослободиоцима у Европи.
Дакле, Пакт о ненападању Молотов Рибентроп представља документ који је помогао СССР-у да створи неопходне предуслове за своју коначну победу над нацистичком Немачком. И тај документ је омогућио не само победу Совјетског Савеза над нацизмом, већ и ослобођење целе Европе од тог истог нацизма. Али на жалост, западни фактор не воли да се тога сећа.
Додуше, од «цивилизације Епштајна» се није могла ни очекивати приврженост ИСТИНИ.
[1] ClashReport: https://t.me/ClashReport/96880
