Ранко Гојковић
Историја са иконом Тројеручица из манастира Рукумија и иконом-диптихом Светог Саве и Сергија Радоњешког, за људе који нису лишени духовног зренија представља истинско чудо Божије! Та историја представља још једну потврду исправности наслова моје књиге «Срби и Руси браћа по пормисли Божијој». Не може бити случајно да се у храму посвећеном икони М.Б. Тројеручице обрела икона-диптих Светог Саве и Сергија, духовних отаца србског и руског народа којима се за живота јављала Пресвета Богородица. Тројеручицу је у Србију донео управо Свети Сава, малу икону Тројеручицу поклонила је Цару Николају једна Србкиња уочи почетка Првог светског рата.
Потом скоро цео век после тога, икона Тројеручица из србског манастира Рукумија, претходно освештана на оригиналу на Светој Гори, у манастиру Хиландар, по благослову оца Симеона креће на вишемесечни Крсни ход по Русији (2016). Уочи планираног повратка за Србију, пада у воду реке Иртиш и буде оштећена.
Потом рестаурирана и тачно на стоту годишњицу зверског убиства Цара Николаја и Светих Царских Мученика (2018), та рукумијска икона Тројеручица учествује у Крсном ходу поводом стогодишњице поменутог зверства, од Храма на крви у Јекатерибургу до Ганине јаме, више од 20 км. Потом следи практично поновно освештавање Крсног пута Светих Царских Мученика, са иконом Тројеручицом пролазимо крсни пут царских мученика. Потом свечана предаја те иконе владици Тарском Саватију на празник Тројеручице 25. јула 2018. године. О томе смо подробно раније писали, ниже су приложени линкови:
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1365-jacanje-duhovnih-veza-srbije-sa-sibirom
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1366-delic-srbije-u-sibiru
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1368-delic-srbije-u-sibiru-2
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1369-delic-srbije-u-sibiru-3
Потом следи изградња храма у част Тројеручице у селу Тамбовка – управо на месту по коме је ходила Пресвета Богородица због спасења девојке Јекатерине (потом монахиње Јевгеније) за коју се молила њена мајка пред Владимирском иконом Мајке Божије, баш на дан када се прославља та чудотворна икона, 3. јуна 1943. године.
Испред капеле Владимирске иконе Мајке Божије у Ачаирском манастиру код Омска, у којој је сахрањена монахиња Јевгенија (у свету девојка Јекатерина којој се јавила Пресвета Богородица)
Затим 2024. године у тај још неосвештани храм стиже икона-диптих Светог Саве и Сергија Радоњешког. О томе је такође Саборник опширно писао:
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3115-serbirijaslavisavuisergija
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3116-trjerucicasavisergije
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3119-krsnihodaleksandranevskog
https://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3122-mosvasrbimaveruje
На крају, долазак трона за икону Тројеручицу у част освештања храма, 3. јуна 2026. године.
Сувише много подударности да бисмо то могли назвати случајношћу. Наши људи говоре: онај ко верује у случајности, не верује у Бога. Ја не верујем у случајности…
По повратку са овог путовања може се само рећи: слава Богу за све! Пресвета Богородице Тројеручице, као што си сјединила руку Јована Дамаскина, тако сједини руске и србске земље! Светитељу Саво и преподобни Сергије, молите Бога за нас!
† † †
Србска друштвена организација «Православна фондација» наручила је израду трона за икону Тројеручицу у њеном храму у сибирском селу Тамбовка. Највећа заслуга за то припада мом србском брату у Христу Дејану Павловићу. Управо са њим и његовим сином Николом и братом Лазаром Симеуновићем кренуо сам на свечано освештање храма у селу Тамбовка Тарске епархије, Омске Митрополије, Руске Православне Цркве. Са нама је на пут «кренуо» и трон за престолну икону поменутог храма. У Москви нам се придружује и брат Вили, а у Омск са новинарком Анжеликом Кареткином стиже и познати србски бизнисмен у Русији и ктитор храмова брат Његослав Миливојевић.
Србска делегација са сестрама Анжеликом и Ирином и братом Сергејем на освештању храма Тројеручица у Сибиру
Моја руска сестра, поменута новинарка црквене телевизије ТВ СПАС Анжелика Кареткина, снимила је репортажу о освештању храма Тројеручице у Тамбовки и доласку србске делегације па не бих дуго описивао тај величанствени свечани верски чин. Само ћу укратко навести неколико интересантних детаља. Прво је истинско чудо Божије везано за комарце. Пре овог дана свечаног освештања храма и већ сутрадан и наредних дана комарци су били права напаст (3 јуна било је освештање, „Сербушке“ су са ближим сарадницима матушке Сергије поново посетили Тамбовку 5 јуна и уверили се у то), али на дан великог освештања храма КОМАРАЦА УОПШТЕ НИЈЕ БИЛО!!! Велики број људи и предивно богослужење са литургијом прошло је без ових досадних инсеката. Неверујући би могли и од комараца да уче како се поштује Пресвета Богородица и Њени празници.
Морам да кажем да сам том приликом почаствован и медаљом Тарске епархије Омске митрополије РПЦ, али заиста мислим да огромну заслугу за ту медаљу има пре свега мој духовни отац игуман Симеон, као и браћа и сестре из Православне фондације и Сербирије.
Орден Тарске епархије уручује Епископ Тарски и Тјукалински Викентије
За свечаном трпезом по окончању освештања храма и свете Литургије, Митрополит Дионисије ми је предао дивну икону „Материнское услишание“ за оца Симеона, локално поштована икона у Омској митрополији која је повезана са спасењем девојке Јекатерине од стране Пресвете Богородице. Са своје стране ја сам митрополиту поклонио лепу икону Пећке Мајке Божије, а епископу Викентију лепу резбарену икону Светог Саве Србског.
Поклон за Митрополита Дионисија - Пећка икона Мајке Божије
Поклон за владику Викентија, резбарена икона Светог Саве
Митрополит Дионисије предаје икону "Материнское услишаније" за игумана Симеона
Уочи повратка за Москву, 6. јуна, присуствовали смо још једном лепом догађају, црквено-народном сабрању у селу Ракитное близу Омска, где је после свете Литургије у храму Свете Тројице уприличена лепа трпеза за све присутне. Приликом праштања и благосиљања митрополит Дионисије ме је позвао и благословио да и следеће године дођем у Омск за празник Тројеручице.
Испред храма Свете Тројице у селу Ракитинка недалеко од Омска
Шест дана проведених на благословеној Омској земљи за нас „Сербушке“ (матушка Сергија нас је тако одмила "крстила" још 2024 и остасмо "сербушке") изгледали су као својеврсна бајка, као истински дар од Бога. Толико пажње и љубави су представници Тарске епархије и Омске митрополије пружили нама, својим „сербушкама“, имао сам ту част да наступам у Омској семинарији пред будућим богословима и у Кадетском корпусу пред будућим руским официрима...
Наступ у Омској семинарији
Огромна благодарност Митрополиту Дионисију, епископу Викентију, матушки Сергији, оцу Михаилу, оцу Василију, оцу Олегу, браћи Сергију, Вјачеславу Александру, Алексеју, сестрама Олги једној, другој, трећој, Ирини и једној и другој, Јелени, Тамари, Лариси, Ксенији…
"Сербушки" са руским сестрама код споменика светим Петру и Февронији у Омску
† † †
Из Омска у Москву стижемо 7. јуна у јутарњим часовима и већ 8. јуна путујем са братом Лазаром (остатак србске делеагације вратио се кући) у Брјанску област, град Новозибков. Две промоције у два дана у градовима Злинка и Новозибков протекли су у атмосфери испуњеној лепим емоцијама. За мене је посебан поклон и изненађење представљала посета родном месту прерано отишлог од нас великог песника Николаја Мељникова чију сам књигу Сопрано превео пре више од 10 година али чекам благослов родбине покојног песника да би била штампана у Србији. Посетили смо споменик, родну кућу и гроб великог песника где је отац Владимир одслужио помен великом песнику, аутору легендарне поеме „Руски крст“.
Код споменика Николају Мељникову
Испред родне куће великог руског песника
На гробу аутора "Руског крста" и "Сопрана" Николаја Мељникова
Сутрадан у Новозибкову у градској библиотеци још једна промоција са толико емоција да су моје очи биле влажне од суза. Упознајем и дивне жене које познају мог друга Бранка и које су организовале изложбу о Сави Владиславићу. Свештеници Николај и Владимир шчедро дарују србског брата, обилазимо мноштво храмова Новозибкова…
У градској библиотеци Новозибкова
Огромна благодарност брату Павелу и његовој дивној породици, брату Владимиру и малом анђелчићу, Павеловој кћеркици Василиси, на ова два дивна дана на Брјанштини.
† † †
У Москви смо поново 11 јуна, припрема за 13. јун и најзначајнију промоцију у мом животу. Безмерно сам благодаран Господу што сам удостојен да у најважнијем храму РПЦ, у предивној сали, одржим презентацију своје књиге. Како је написано на сајту Педагошког државног универзитета поводом тог догађаја: Аутор је представио своје дело међу зидовима главног храма наше земље и та чињеница сама по себи постала је гест дубоког поверења и јединства.
На презентацији књиге "Срби и Руси браћа по промисли Божијој" у Храму Христа Спаса, с лева на десно, ипођакон Александар Мењајев, митроносни протојереј Михаил Рјазанцев, Ина Царина, Ранко Гојковић
Свакако то јесте био гест дубоког поверења и јединства и због тога ми је јако жао што на скупу није било представника амбасаде Србије. Из амбасаде су ми претходно потврдили долазак, обезбедио сам паркинг место у зеленој ВИП зони храма, али на сам дан промоције стигао ми је мејл у коме се извињавају што нико неће доћи због изненадне болести. Глава Подворја СПЦ, владика Стефан, такође ми је раније потврдио долазак, и за њега је било обезбеђено паркинг место у зеленој ВИП зони Храма Христа Спаса али нажалост и он је био спречен да дође на тај догађај. Слава Богу, послао је свог секретара Николу и ђакона оца Александра којима искрено благодарим на присуству.
Величанствен догађај у величанственој сали, иза леђа нас говорника величанствена слика „Тајна вечера“ В. Нестеренка, десно од нас момци из групе ИХТИС који су својим песмама дали посебан тон овом догађају, испред нас дивна публика која пажљиво слуша говорнике и пева заједно са момцима из Ихтиса – једном речју, овај догађај је представљао истинску промоцију духовног сродства србског и руског народа.
Група ИХТИС никога није оставила равнодушним, искрена благодарност Адријану и његовим сарадницима
Управо на овом догађају је премијерно приказана 15-минутна репортажа Анжелике Кареткине о освештању храма Тројеручице у Тамбовки која је то вече емитована на главној телевизији РПЦ, на ТВ СПАС.
Могу да поновим за сестром Ином која седам дана од овог догађаја у Храму Христа Спаса, написа да још увек не може да дође себи од радости што се ово догодило. „Као да сам на Тајној вечери која је приказана иза мене. Тајној вечери која траје све док се у Цркви слави Евхаристија. Вечери на коју су позвани сви верни. И која је једини истински израз љубави…“ – написала је сестра Ина Царева на свом Телеграм каналу.
Обраћање аутора
Како заблагодарити митроносном протојереју, оцу Михаилу Рјазанцеву (и његовим сарадницима), који не само да је благословио одржавање овог догађаја, него је и дошао на скуп и благословио и поздравио све присутне лепим говором. Како заблагодарити мојим дивним пријатељима, великим, уистину великим културним и научним делатницима братске Русије: мојим руским сестрама Ини Царевој, Светлани Скороходовој, Анжелики Кареткини и Јелени Осиповој и мојој руској браћи Анатолију Степанову и Борису Земцову који су говорили на овом скупу? Како заблагодарити на братској помоћи и мојој србској браћи Његославу и Вилију, Лазару и Александру, Николи и Марку… и свим присутним руским и србским браћи и сестрама који су тог дана својим присуством учинили овај дан незаборавним. Немогуће је речима изразити благодарност коју осећам према овој дивној браћи и сестрама, нека Вас Господ чува мили моји.
Сутрадан по промоцији, 14. јуна, још једна предивна ескурзија са драгим људима у Звенигород, манастир светог Саве Сторожевског. Сети Сава Сторожевски био је један од многобројних ученика преподобног Сергија који је основао велики манастир који је потом постао веома значајан у историји Русије. Ходајући по овој светињи имате осећај предукуса Небесног Јерусалима. Огормна благодарност сестри Анжелики и брату Његославу за овај предиван дан у обитељи светог Саве Сторожевског.
Аутор покрај житијске иконе светог Саве Сторожевског у његовом манастиру
Следећег дана неколико састанака са драгим људима и 15. јуна увече већ добро познатом маршрутом Аероекспреса пристижем до Шереметјева размишљајући о великим светињама Свете Русије које сам посетио у ових 16 незаборавних дана боравка у Русији.
Пресвятая Богородица, спаси нас!
До нових встреч любимая Россия!
