Славко Перошевић
Видим да се јављаш слуго зла и таме
Издајниче клети Секулиног соја
И да отров бљујеш из пасјег ждријела
На Младића Ратка србскога хероја
Из рупе си опет изашао мрачне
Гдје похлепно глођеш бачене комаде
У рђе су Вуче од сплачине очи
Рекао је давно славни Томов Раде
Од тебе се мислим од Косова није
Родило на свијет горег Херцеговца
Отаџбину своју продао си мајку
За шачицу једну туђинскога новца
Продао си ласно Лазара и Ђорђа
И звукове свете на гусларској жици
Похлепу си слушо више него савјест
Све чинио српски што траже крвници
За вражијег хљеба неколике мрве
За кошчице ситне с Пилатовог стола
Продао си образ бескичмени црве
Јунаке са Скадра и Вучијег Дола
Рад тридесет клетих Јудинијех гроша
Тежећ само пуком стицању иметка
Издао си славног Вукаловић Луку
Зимоњић Богдана, Стојана и Петка
Олбрајтовој дуго љубио си стопе
Пузио си испред клете Конделизе
Срам нека те буде ништавило једно
Зар те људска савјест у души не гризе
Пљунуо си све што Србу бјеше свето
На оцила, на крст и славску свијећу
На рођењу Вучје добио си име
Ал у себи нарав имао си псећу
Не знам ко је кум ти на крштењу био
У тој давно за нас прохујалој доби
Ал је грешку тешку направио што те
Није назво Џеки, Гаров или Боби
Недостојан ти си имена што носиш
Недостојан ти си и да носиш хлаче
Кад те видим вјеруј ухвати ме мука
Безвриједни слуго оних што нас тлаче
Ја знам да страх данас хвата запад мрски
Свуд узбуне, реско одјекују трубе
Јер наш род ће славни над Ратковим одром
Крвницима опет показати зубе
Нека виде тај дан сви душмани наши
И сва њина бројна , издајничка клика
Да у груди храбре милиона Срба
Куца срце змаја из Калиновика
Главе наше опет дигнуте су к небу
Спустити их знајте нећемо ка поду
Ми смо Срби народ поносит и частан
Вазда спреман гинут за крст и слободу.
