Реч пастира
Свети Николај Србски (Из "Охридског пролога")
Велики подвижник и светилник руске цркве. Родио се 1313. год. у Ростову од побожних родитеља Кирила и Марије. По смрти родитеља Вартоломеј – тако му беше крштено име – замонаши се и основа обитељ св. Тројице у шумама Радонежским. Тихи и кротки слуга Божји знађаше само за труд и молитву. Због његове чистоте срца удостоји се дара чудотворства, те је и мртве васкрсавао именом Христовим. Више пута јавила му се Света Богородица. Кнежеви и владике долазили су к њему ради савета. Благословио кнеза Димитрија Донског и предсказао му победу у рату за ослобођење Русије од Татара. Прозирао у срца људска и у догађаје на даљини. Обитељ његова напунила се монасима још за живота његова, и кроз векове и векове служила је једним од најглавнијих центара духовног живота и чудеса Божјих. Св. Сергије упокојио се 1391. год. После смрти јављао се више пута разним лицима.
Свети Јован Златоусти
Напомена: Поштовани читаоци, током "Недеље породичног јединства" коју организује "Породични сабор", уз најаву догађања објављујемо и пригодне текстове који нам помажу да схватимо да је неопходна борба Србадије против "цивилизације Епштајна" која нам се преко најамничке власти намеће са содомског Запада. Вашој пажњи нудимо дивну пастирску и опомињујућу беседу Светог Јована Златоустог на празник Појаса Пресвете Богородице 31. август/13. септембар...
† † †
Ако се, слушајући о паклу огњеном, смејеш и не верујеш (да он постоји), сети се огња који је спалио Содом. Како ли је морао бити велики грех који је изазвао превремену појаву пакла огњеног! И у то време су многи презирали речи о паклу и Бог је на делу показао дејство пакла у другачијем облику.
Огњена киша (која је уништила Содом) није била обична киша, јер је (мушко-мушко) полно општење Содомљана било противприродно. Тај огањ је спалио сву земљу содомску, као што је и противприродна похота спалила душе Содомљана.
Протојереј Владислав Ципин
Запад се супротставља Русији, а Русија Западу. Међутим, на домаћим телевизијским каналима никад није било толико много Запада у његовом природном обличју као данас. Са екрана нашироко причају западни државни посленици, политички лидери, војсковође, звезде новинарства и шоу-бизниса. Коме све руски гледалац није имао прилике да се диви и кога је све није могао да чује у наше време. Ту су физиономије за свачији укус: ту је и „муж-слуга, један од жениних пажева“, који је наручио црну мису за церемонију отварања Олимпијских игара, ту је и унук нацисте који сања о реваншу, а има физиономију убице деце који је осуђен на смртну казну, ту је и сервилни пољски друг увек раздраганог лакрдијаша – поклоника починилаца волињске сече, ту је и трашна дамица родом из једне од балтичких суперсила, која прети да ће растргнути нашу земљу у парампарчад, и напослетку, гласноговорник паклених претњи упућених Русији које су се ономад чуле из стварног, а не метафоричког пакла. Другим речима, паноптикум је такав да је милина гледати.
