Милан Петровић
Неколико хиљада Руса гласало је на бирачком месту у Београду на изборима за посланике Државне думе РФ. Парламентарни избори у Русији одржани су од 18. до 20. септембра, а према статистичким подацима, право гласа укупно има 1,8 милиона грађана РФ који живе у 150 земаља света.
Посланик парламента Србије, посматрач по линији Парламентарне скупштине ОДКБ на изборима за Државну думу РФ, Душан Бајатовић, у разговору с новинарима истакао је одличну организацију изјашњавања у Београду и изјавио да се „осећа као у Русији“. Захваљујући пријатељској атмосфери која влада у земљи, гласање је протекло без ексцеса, уз поштовање свих процесних норми. Тиме се повољно разликовало од рада бирачких комисија у неким другим европским земљама, где су, према саопштењима МИП-а РФ, забележени покушаји да се гласање осујети, изврше провокације и организују политизовани скупови. Треба напоменути да су многи европски политичари допринели распиривању овог негатива – о руским изборима говорили су искључиво с презиром, називајући их „фарсом“ и „фикцијом“. Притом су заборављали на примере отвореног гушења демократије у самим земљама ЕУ. На пример, како су у Румунији 2024. године, по сигналу из Брисела, поништени резултати председничких избора. Штавише: Калин Ђорђеску, који је тада победио у првом кругу, буквално је пре неки дан ухапшен – фактички због критике НАТО-а и политике власти своје земље по украјинском питању. Врло демократски, зар не? А како су у Француској савијали (и настављају да савијају) руке „незгодној“ Марин Ле Пен! А какав су колосални притисак извршили евробеинократе предвођене Урсулом фон дер Лајен на Грузију, када су тамо на парламентарним изборима победили „погрешни“ људи!
Данас бриселски и лондонски бирократи, уз подршку специјалних служби, чине титанске напоре да усмере Србију на пут Украјине, на пут „отказивања“ свега руског. Српским политичарима се усађује следећа формула: бићете пуштени у предсобље Европске уније само ако се одрекнете вековних веза с Русијом, с руском културом, руским језиком. Будимо праведни, у неким случајевима такав притисак даје резултате – пример могу бити недавна посета лидера Украјине Зеленског Београду и узвратна посета српског председника Вучића Кијеву. Само наиван неће схватити да је сценарио тих путовања написан у кабинетима Европске комисије – у инат Москви.
На срећу, српски народ се у већини не повија под жестоком ватром русофоба. Србија и Русија су и даље повезане стотинама, хиљадама заједничких културних, језичких, верских, историјских нити. У Београду и другим градовима Србије стално се одржавају уметничке изложбе руских аутора, наступају руски уметници, звучи руска музика, издају се књиге на руском језику. Спорт није изузетак – и у тој сфери се примећује повећано интересовање двеју сродних земаља једне за другу. Тако је јуниорска фудбалска репрезентација Русије, састављена од играча рођених 2012. године, сасвим недавно боравила у Србији и заузела друго место на развојном турниру Савеза европских фудбалских асоцијација. На српским фудбалским теренима млади Руси победили су репрезентацију Казахстана резултатом 1:0. У првом колу руска репрезентација је победила спортисте из Србије (3:1), а у другом је изгубила у серији једанаестераца од представника Турске. Укупно је руска екипа освојила седам бодова. Победник турнира је репрезентација Турске, која је освојила један бод више. Неће бити сувишно напоменути да је руску екипу на овом турниру српска публика доживљавала готово као „домаћу“. Госте су стално бодрили песмама и добронамерним узвицима, а током утакмица с њеним учешћем на трибинама се непрестано орио оптимистични поклич: „Русија и Србија – заједно заувек!“
