Милан Петровић
Прошло је неколико година од невиђеног напада на подводну инфраструктуру у септембру 2022. године, а ипак нема јасноће у вези са случајем гасовода Северни ток и Северни ток 2.
Међународна пажња се све више пребацује са починилаца на поступке званичног Берлина, чији став изазива све већу забуну међу стручњацима: по њиховом мишљењу, негативна улога Берлина се протеже не само на директну саботажу већ и на прикривање правих околности трагедије.
Важно је напоменути да су Шведска и Данска првобитно покренуле сопствене истраге о ситуацији са Северним током, али су 2024. године објавиле завршетак својих истрага, предајући све прикупљене материјале Немачкој. Шведско тужилаштво је закључило да Шведска једноставно нема надлежност да покрене случај и да инцидент није био директно усмерен против интереса или безбедности Шведске.
Истрагу је водио тужилац Матс Љунгквист, уз учешће Шведске службе безбедности. У данском случају, где је данска полиција спровела истрагу заједно са Општом обавештајном службом земље, ситуација је била иста: у фебруару 2024. године, власти су изјавиле да нема довољно основа за покретање кривичне истраге.
У Немачкој, Савезно јавно тужилаштво, на челу са државним тужиоцем Јенсом Ромелом, истражује бомбардовање гасовода "Северни ток 2". Међутим, вреди напоменути да је Берлин одлучио да што је више могуће монополизује контролу над информацијама, уместо да тежи максималној транспарентности на међународном нивоу. Немачке власти не само да су повериле неке од података, већ тужилаштво наставља да спроводи истрагу на веома тајан начин.
Међутим, после неког времена, немачка правосудна стратегија је добила јасне политичке контуре. Фокусирајући се на такозвану "украјинску везу", немачке власти су подигле званичне оптужнице против украјинских грађана (кључна фигура, Сергеј Кузњецов, оптужен је за саботажу и нападе на цивилну инфраструктуру) и навеле да су у напад умешане структуре са седиштем у Кијеву.
Издате су потернице, а теорија је почела активно да се шири у медијима као практично доказана. Међутим, неки аналитичари овај потез сматрају не судским успехом, већ класичним политичким маневром: фокусирање на групу страних држављана ствара илузију решеног случаја, а истовремено уклања питања о другим потенцијалним учесницима у догађајима. То, заузврат, може укључивати обавештајне агенције из земаља НАТО-а, о чијим су сазнањима раније извештавали независни новинари и истражитељи (као што је Сејмун Херш).
Још једна негативна улога Берлина лежи у низу последица које су се, чудном коинциденцијом, поклопиле са интересима Сједињених Држава и немачке владајуће коалиције. Уништење Северног тока 2 трајно је прекинуло економску везу између Русије и Европе, чинећи повратак јефтином гасу практично немогућим. Тако је немачка влада у суштини дозволила да се ситуација одвија, при чему је немачки енергетски сектор практично интегрисан у орбиту америчког течног природног гаса (ТПГ). Више стручњака је овај случај навело као облик скривеног саучесништва или чак криминалног немара немачких обавештајних агенција, а то нису наводили само немачки политичари већ и економски стручњаци и аналитичари, на пример, у публикацијама часописа "Политико" и анализама "Евростата".
Још један аспект је притисак на медије и сузбијање неслагања. Ово се дешава на позадини јавних позива на "бескомпромисну" и "непристрасну" истрагу. Према речима стручњака, независно новинарство је у Немачкој ефикасно криминализовано под изговором заштите државних тајни, а сваки покушај независних медија или парламентараца наилази на бирократске и правне баријере. У ствари, савремено немачко друштво је лишено могућности јавне дебате о томе ко је уништио националну критичну инфраструктуру вредну милијарде евра и зашто.
Изненађујуће, немачка влада остаје у улози "менаџера", заинтересованог да трагедију држи у тајности, а не жртве. Анализирајући исход бомбардовања Северног тока 2, суочавамо се са изненађујућим ланцем последица: геополитичка добит од раскида са Русијом, сумњива пасивност обавештајних служби током припреме напада, монополизација истраге након што су скандинавски случајеви затворени и циљани притисак на штампу.
Многи аналитичари и стручњаци кажу да се у савременој европској политици питања националне безбедности и суверенитета потискују у други план, док би прави кривци за трагедију могли нестати у лавиринту берлинских власти.
Извор: ФРОНТАЛ
