Павле Ботић

 Screenshot 2026 11 15 195620

Напомена: Поштовани читаоци, наш „Саборник“ се од самог почетка свог постојања трудио да сва актуелна питања сагледава из угла православног погледа на свет. Режим Александра Вучића је био толико примитиван да је и Саборник у многим својим текстовима разобличавао непочинства тог режима, од издаје Косова и Метохије, преко страшне корупције, до одвратне пропаганде содомије у србском друштву. Тај режим је толико разјединио србско друштво да нормалан Србин не може жалити што је такав режим пао. Нова власт у Србији још није конституисана, али неке појаве њихових присталица и појединих представника које неодољиво подсећају на бољшевички дух, свакако забрињавају. Једно од упозорења да се „превише не понесу“ представља и текст професора Павла Ботића који нудимо Вашој пажњи. Саборник је у тексту извршио преправљање придева српски у србски, надамо се да нам уважени професор неће замерити што не поштујемо сва данашња правописна правила…

       †       †       †

Свети Срби нису србскоме народу завештали универзитет. Универзитет не лечи од греха и смрти. Завештали су Светосавску Цркву Христову, србску државу, Духовдану просвету, Косовску жртву за Царство Небеско. Мало која институција у Срба је толико учинила да привеже србски народ царству земаљскоме као што је то учинила хуманистичка, рационалистичка и релативистичка мисија универзитета у Србији.

Универзитетска Европа и универзитетска Србија опчињене сопственом хамартизираном гносеологијом обављају двоструко чинодејство. Разоваплоћују Богочовека Христа („враћајући” Га безбедној небеској удаљености и Вољи Очевој), и институционализују безгрешност хуманистичког човекобога. Да би постао доктор наука, и универзитетски професор, Србин је морао постати проповедник дарвинизма и заветник земљине теже. Уистину, између светитеља и професора раздаљина је већа него од Истока до Запада. (Равноапостолни Николај Србски).

У време ово, у Србији нема Светог Саве и Светог Мученика косовског Лазара у институцијама, у школи, на универзитету, у култури, на друштвеним мрежама, у медијима, у политици. У Србији и на србској земљи данас Светих Срба има само у литургијском животу Цркве Христове.

Бивши Срби, којима је својственија страст од врлине, тврдо верују у сопствену духовну супериорност. Свештена Литургија, Царство Небеско, Оваплоћени Спаситељ, њима се чине сувишним и страним. А опирање Заповестима Христове Цркве, према богомудрим речима Равноапостолног владике Николаја србског, ствара у људским душама машту и немир, који релативизују Бога и човека, веру и послушање, морал и брак, државу и друштво, овај и онај свет, просвету и науку, истину и лаж, добро и зло, смисао и бесмисао, циљ и бесциљност.

Опирање Заповестима Светих Срба у душама бивших Срба ствара умишљени активизам, који неминовно завршава послушањем тами туђинској. Уколико уклонимо Свете Србе из србског народа, од нас остаје само леш! (Преподобни Јустин Ћелијски)

                                                II

Србски „Студенти у блокади” немају јасну представу о историји и карактеристикама безаконог режима Александра Вучића против којег су устали. Одвојени од терета прошлости „Студенти у блокади” махом пребивају у сведозвољености дигитално-фикционалне садашњости. Отуда нису превише забринути ни због Вучићеве велеизаје Косова и Метохије, нити због Вучићеве предаје националних природних, привредних, државних, духовних... ресурсâ странцима. Штавише, бесправљу напредњачке власти супротстављају се партизанштином, анархијом, перформансима.

Идентитетска заслепљеност србских „Студената у блокади“ врхуни у њиховом лакоумном пристанку да их на „Студентској листи” заступају неблагочестиви професори-активисти, који су претежно сарадници антисрбске, антидржавне и антицрквене западне NGO структуре у Србији. Зато су незнавени „Студенти у блокади” од стране окциденталне политичке и медијске заједнице проглашени носиоцима истине, промена, демократије, правде, слободе, толеранције, прогреса.

Борба за слободу Србије „Студената у блокади” без Светих Срба није државотворно србска, већ постмодерно фрагментарна. То је борба против безакоња режима, али под туторством западних окупаторâ србског Косова и Метохије! Окупатори Србије, ипак, не могу бити србски савезници.

                                             III

Механизам обарања глобалистичког режима Александра Вучића преузет је од лукавства и технологије владања Вучићевог режима.

Најпре, рецимо да је Вучићева раскосовљена, узета Србија следбеница комунистичке, европске, грађанске Србије. Универзитетска, хоризонтална Србија „Студентске листе” ухваћена је сва у туђинске NGO мреже.

Затим, треба подсетити да Вучић као брајтонски оперативни производ доспева на власт у СНС-у страначким „оцеубиством” и непримањем радикалских кадрова на власт у СНС групу. На власт у Србији Александар Вучић долази као менаџер англоамеричке геополитичке воље. Осим одстрањивања свега родољубивог и крштеног из режимског и опозиционог живота Србије, Вучић је, чак, успео разградити и сопствено персонално страначко наслеђе. Јер сва Вучићева идеолошка начела и сви Вучићеви политички принципи стају у пропаганду, медије и манипулацију. Најзад, Вучић је следбеник парламентарног система двопартизма. Такав систем омогућава Вучићу статус „божанства” код поклоника, али и статус „непомјаника” код опонената. Чини се да је дигитална антиполитика „Студената у блокади” наследница Вучићеве catch-all антиполитике.

Потом, очевидно је да влашћу ослепљени Вучић лицемерно верује у могућност истодобног служења Богу и мамону. Тако је, примера ради, кршење Устава Србије на Косову и Метохији Бриселским споразумима, Вучић у режимским медијима представљао као победитељно и државотворно дело личног патриотизма. С друге стране, надахнути учинком друштвених контрадикторности које су им доступне, „Студенти у блокади” су сопствене неправне, конспиративне пленуме, као и узурпацију факултетских простора и саобраћајница, на друштвеним мрежама и у луксембуршким медијима на територији Србије, приказали као уставобранитељну жртву, која једина води до ослобођења србског друштва и до неопходне владавине права.

Надаље, „Студенти у блокади” и не сањају да они и Вучић могу имати заједничког, западног ментора. И да ће тај заједнички ментор управо Вучићу, а никако њима, месецима откривати предизборна истраживања јавног мњења, како би Вучић као председник Србије најпре дао оставку, а потом, попут Милошевића и Тадића расписао превремене изборе, на којима нумерички исход никада није пресудан. Разуме се, заједничком ментору и „Студентској листи” изборни услови или изборни резултати и нису тема!

Све у свему, ослањајући се на званично проглашене резултате овогодишњих Парламентарних и психоактивних избора у Србији, можемо констатовати да је уставокршитељ Вучић изгубио скупштинску већину. Али скупштинску већину Вучић и није морао изгубити. Морао је за рачун странаца да пристане на превремене Парламентарне изборе изван територије Косова и Метохије; и да обезбеди сопствене NGO анархолибералне наследнике.

                                                  IV

Вучић као ревнитељ западних интереса у Србији није смео правно санкционисати ни незаконите блокаде факултета, школа, судова, саобраћајница, ни незаконити политички активизам унутар просветног и правосудног система Србије. Блокаде и политички активизам на србским факултетима, у школама, у правосуђу временом су копнили, али су као правно несанкционисана реалност постали символ и факт Вучићевог развлашћења. Несанкционисане блокаде су трајале као несводљива, репрезентативна медијска и друштвено-мрежна стварност, која производи прошлост и будућност, поклонике и победнике, чистилиште и рај. Из несанкционисаних блокада артикулисан је и окултни Мим „Студенти побеђују”. Гле, на Парламентарним изборима у Србији побеђују они који на тим изборима персонално не учествују, и који самостално нису ни састављали листу посланикâ, која на тим изборима треба да заступа њихове политичке интересе! Сви који су пали под притиском иницијације „Студенти побеђују”, поклонили су се мефистофелском алгоритму, који Фаусту и људском нараштају обећава заустављање хода времена помоћу човековог магијског препуштања страстима.

Незаменљива логистичка подршка Александра Вучића „Студентима у блокади” и формацијском присуству германског и англоамеричког фактора унутар парламентарног система узете Србије, јесте србофобична скупштинска већина, под збирним именом „Студентска листа”.

Србски невластољубиви „Студенти у блокади” са свим својим сведоцима кириловљевски верују да је њихова воља аутономна, извршна и суверена. И да ни Тројични Бог, ни ђаво, ни глобална закулиса, ни распето Косово и Метохија, заправо не постоје.

Заветни србски народ је столећима у себи носио јеванђелско осећање правде и слободе. Данашњи секуларни грађани Србије су идоловерници дигиталне правде и конзументи некрштене слободе.

Пастир добри за туђином неће поћи... (Јн. 10, 5)

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com