Протојереј Андреј Филипс
† Можда ће, имајући у виду сву озбиљност ситуације са „украјинизацијом“ Западне Европе и прве знаке рационисања горива и хране, људи коначно подићи свој глас и побунити се, а њихове „лидере“, које је, према аутору, поставила ЦИА, једноставно ће однети талас.
† Питање је само када и где ће почети тај истински народни покрет?
† У Немачкој са странком АфД?
† На париским улицама?
† Или негде другде?
† Путеви Господњи су недокучиви.
† Господе, помилуј све нас!
„Без правде, држава није ништа друго до велика разбојничка дружина“ (Блажени Августин, „О Граду Божјем“, Књига IV)
Предговор: приручник ЦИА за преузимање власти. ЦИА је своје шеме разрађивала готово 80 година, током више од 60 субверзивних операција (укључујући догађаје у Ватикану и операцију „Гладио“ за стварање тајних паравојних мрежа у земљама Западне Европе током Хладног рата), санкција, економских ратова, државних удара, смена режима (као у случају Шарла де Гола 1968. године), „обојених револуција“ и посредничких ратова. Ова пракса започела је у Латинској Америци (још пре оснивања саме ЦИА, као у случају класичне „банана републике“ Гватемале), а затим се проширила на Азију (Иран 1953. године, Вијетнам, Филипини за време Фердинанда Маркоса), Африку (убиства генералног секретара УН Дага Хамаршелда и премијера Конга Патриса Лумумбе 1961. године), Западну Европу и Украјину.
Прва етапа: смена лидера. Један од најпоузданијих начина да се постигне смена режима јесте корумпирање актуелних лидера. Потребно је пронаћи компромитујући материјал о њима, а затим их ставити пред избор: или оставка, или објављивање тих информација. На њихово место ЦИА поставља своје глобалистичке марионете – како изабране, тако и неизабране. Међу њима су: „терористи“ (Садам Хусеин, Осама бин Ладен), гангстери (у Централној Америци, на Косову, у Украјини), олигарси (Березовски и други), глумци (будући папа Јован Павле II, Реган, Зеленски), финансијери (Мерц), банкари (Сунак, Макрон), као и други губитници и неадекватне личности (Џонсон, Стармер, Бернем итд.) и антипатриотски настројени глобалисти који чак нису способни ни правилно да говоре локални језик (у балтичким земљама и Украјини). О овим марионетама ЦИА наводно поседује још више компромитујућег материјала, укључујући употребу кокаина и педофилију.
Смена лидера спроводи се уз подршку зависних западноевропских медија (које контролише шест америчких корпорација), аналитичких центара финансираних из САД, невладиних организација, плаћене масовке и снајпериста доведених из иностранства (као у Кијеву 2014. године). Да би постигли свој циљ, сви они узвикују пароле о „слободи и демократији“. Овај процес смене лидера можемо јасно посматрати последњих деценија у Великој Британији (где је то постало лако још од времена напола Американца Черчила), у ЕУ (кроз њену „балтизацију“), у Француској и Немачкој (које су се некада противиле америчкој инвазији на Ирак), као и у балтичким земљама, Норвешкој, Пољској, Украјини (почев од успеха ЦИА 2014. године), Белорусији, Грузији (оба покушаја су пропала), Јерменији, Финској и Шведској (два дугорочна пројекта која су започела убиством шведског премијера Улофа Палмеа 1986. године и окончала се великим успехом ЦИА – „натоизацијом“ обе земље).
Друга етапа. Коришћењем потпуне контроле над медијима за распиривање ратне хистерије, све земље Западне Европе претварају се у антируске (као и антииранске, антикинеске и произраелске) марионетске државе. Исто као што је то, према аутору, учињено са многострадалном Украјином, одакле су милиони људи побегли у Русију, милиони отишли у добровољно изгнанство у Западну Европу, док су још милиони обманутих Украјинаца погинули борећи се за ЦИА и замишљајући да ратују за сопствену земљу. Плаћеним западним медијима, према овом тексту, наређено је да убеђују „зомбирано“ становништво да мора да умире за туђе интересе – као у Украјини. Ова пропаганда се координише из једног центра, уз истовремени раст „одбрамбених“ расхода, што разара социјалну инфраструктуру Западне Европе, гура људе у дужничко ропство и осуђује све већи број грађана на сиромаштво. Овакво пребацивање трошкова штеди амерички новац, утолико пре што, по аутору, занемарљиво мала одбрамбена индустрија и оружане снаге Западне Европе приморавају европске земље да све купују од САД.
Део ове антируске хистерије јесте и продирање у Помесне Православне Цркве са циљем да се оне окрену против Русије. Грчке Цркве су се, према аутору, предале без борбе – тај циљ је постигнут још 1948. године, када је канонски цариградски патријарх Максим V замењен грчко-америчким штићеником – екуменистом, архиепископом Атинагором. Контрола ЦИА над Руском православном заграничном црквом (РПЗЦ) била је дугорочан пројекат – час јењавајући, час поново активиран – у оквиру којег су „успавани“ агенти-издајници активирани по потреби, што се, по аутору, догодило и сада. Нажалост, Москва се показала довољно наивном и повела се за овом инфилтрацијом ЦИА у РПЗЦ преко неовласоваца – често синова и унука хитлеровских сарадника-власоваца – и игнорисала упозорења која смо јој упућивали 2021. године. РПЗЦ је данас, у том погледу, неутралисана. Наиме, агенти ЦИА, према аутору, настоје да ућуткају своје критичаре, као што је један од њих покушао да учини и са нама. Крајњи циљ је затварање свих руских храмова у западном свету. Патријарх Кирил се већ дуго налази под санкцијама и забрањен му је улазак ради њихове посете. Тренутак затварања руских цркава овде сада је ближи него икада.
Трећа етапа. Подривање и присвајање свих корисних остатака старих европских империја – на пример, стварање суверених база у Европи, посебно Ферфорда, Лејкенхита и Милденхола у Великој Британији, Визбадена и Рамштајна у Западној Немачкој, Авијана и Напуља у Италији, „британске“ базе Акротири на Кипру, острва Чагос (где се налази база Дијего Гарсија), Гренланда (који су, према аутору, САД сада фактички преузеле, уз издају ЕУ и понижење Данске), а у случају потребе биће, како се тврди, преузети и Фолкландска острва и Исланд.
Закључак: човек снује, а Бог одређује. Управо се то овде предлаже. Разуме се, људи нису дужни да се са тим сагласе, уколико су слободни. На крају крајева, џепове обичних грађана, за разлику од западноевропских и украјинских олигарха, нико не пуни новцем – па зашто онда не искористити ту слободу? Можда ће, имајући у виду сву озбиљност ситуације са „украјинизацијом“ Западне Европе и прве знаке рационисања горива и хране, људи коначно подићи свој глас и побунити се, а њихове „лидере“, које је, према аутору, поставила ЦИА, једноставно ће однети талас. Питање је само када и где ће почети тај истински народни покрет? У Немачкој са странком АфД? На париским улицама? Или негде другде? Путеви Господњи су недокучиви.
Господе, помилуј све нас!
Извор: Наука и култура
О АУТОРУ: Митрофорни протојереј Андреј Филипс, храм Светог Јована Шангајског, Колчестер, Енглеска
Руски оригинал: https://ruskline.ru/news_rl/2026/10/05/bananovaya_respublika_evropa
