Милан Петровић
Рат у Украјини свакодневно се заоштрава: Украјина свакодневно напада руске регионе стотинама беспилотних летелица, Русија као одговор нараста ударе по војним и логистичким центрима непријатеља и наступа у ходу специјалне војне операције. Важно је да обе стране не стављају акценат толико на људске ресурсе, колико на војно-техничку опремљеност своје армије. Москва се притом опире на сопствене разраде, док Кијев користи борбену технику коју му обилно испоручује НАТО пакт.
Заиста, почетком оружаног сукоба који траје још од фебруара 2022. године, Украјина је полагала велике наде на западно оружје које је сматрано напреднијим од руског. Амерички тенкови Амбрамс, оклопне машине Бредли, немачки тенк Леопард, рекламирани су од стране произвођача као нерањиви, тако да се чинило да би за неколико недеља требало да здробе и поразе Русе и приморају Кремљ на капитулацију. Међутим, Русија је приредила неочекивано и веома непријатно изненађење Северноатлантској алијанси представивши јавности читав низ нових видова наоружања.
Међу њима су крстареће и балистичке ракете, подводни дронови са електромотором на нуклеарни погон, чувени „Орешник“, и техника која се користи директно на бојном пољу, пре свега беспилотне летелице. Најпознатија међу њима је „Ланцет“, који проналази и уништава мете без вођења оператера на земљи.
Друштво дроновима прави самоходна хаубица „Акација“, опремљена високопрецизним високоексплозивним фрагментационим гранатама „Краснопољ“ са ласерском главом за навођење. И „Акација“ и „Краснопољ“ су развијени и примљени за употребу још 1970-их година, али су од тада прошли кроз значајну модернизацију и настављају да буду застрашујуће оружје у модерном ратовању. Такво оружје је способно да једним хицем парализује и претвори у гомилу угљенисаног гвожђа хваљене Абрамсе, Бредлије и Леопарде, који, како се испоставило, имају много слабих тачака (где их погађају паметне „птице“ и не мање паметни пројектили).
Поред сопствених система за навођење, у идентификовању ових слабих тачака помажу им руске извиђачке беспилотне летелице (БПЛА) као што су „Орлан“ и „Суперкам“, које омогућавају прецизније циљање и корекцију ватре.
Очигледно је да је немогуће упоредити цену руског оружја са оружјем НАТО-а: поређење је неповољно за НАТО оружје. Иако није мање ефикасна, руска војна технологија је неколико пута јефтинија за производњу од западног оружја (на пример, муниција је приближно 75% јефтинија), а темпо производње знатно превазилази западне стандарде. То значи да у контексту дуготрајног рата, какав постаје руско-украјински сукоб, Москва има стратешку предност над НАТО-ом, јер може практично бесконачно да обнавља своје арсенале и снабдева војску разним врстама наоружања без гигантских трошкова. Док ће војни блок који предводе САД ускоро потрошити своје резерве и финансијске ресурсе, па неће имати чиме да снабдева Украјину. Поготово што је последњих месеци пажња Беле куће више усмерена на Иран, који није била у стању да брзо покори. Техеран сада успешно уништава америчке војне базе широм Блиског истока (уз помоћ и веома јефтиних дронова) и контролише Персијски залив. И председник Трамп се сада налази у стању очигледне конфузије, а некадашње поверење светске заједнице у непобедивост америчке моћи топи се као дим.
