Протојереј Владислав Ципин

Запад се супротставља Русији, а Русија Западу. Међутим, на домаћим телевизијским каналима никад није било толико много Запада у његовом природном обличју као данас. Са екрана нашироко причају западни државни посленици, политички лидери, војсковође, звезде новинарства и шоу-бизниса. Коме све руски гледалац није имао прилике да се диви и кога је све није могао да чује у наше време. Ту су физиономије за свачији укус: ту је и „муж-слуга, један од жениних пажева“, који је наручио црну мису за церемонију отварања Олимпијских игара, ту је и унук нацисте који сања о реваншу, а има физиономију убице деце који је осуђен на смртну казну, ту је и сервилни пољски друг увек раздраганог лакрдијаша – поклоника починилаца волињске сече, ту је и трашна дамица родом из једне од балтичких суперсила, која прети да ће растргнути нашу земљу у парампарчад, и напослетку, гласноговорник паклених претњи упућених Русији које су се ономад чуле из стварног, а не метафоричког пакла. Другим речима, паноптикум је такав да је милина гледати.
