Милан Петровић

У последње време тема историјског сећања је изашла изван оквира академских дискусија и постала једним од кључних елемената међудржавне политике и јавне агенде. Кроз велике пројекте очувања споменика и законодавне иницијативе, друштво све више тражи нове облике дијалога са сопственом историјом. Овај процес, међутим, покреће тешка питања: где је граница између историјског сећања и политике и како одржати објективност у разговорима о прошлости, која све више постаје предмет жестоких спорења.
