Павле Ботић
Напомена уредништва: Поштовани читаоци, уочи нових избора у Србији поново смо од стране политичких манипулатора западног фактора (данас се то већ може назвати „цивилизацијом Епштајна) стављени пред избор да бирамо између два зла. Студентски покрет који је много обећавао у почетку својом оригиналношћу и искреношћу, уочи избора се малтене очистио од сваке примесе православно-патриотске орјентације. Уколико чак ни либерално опредељени интелектуалци са националним предзнаком не могу да буду на студентској листи, а тамо се налазе отворени проусташки опредељени активисти, морамо се запитати да ли има суштинске разлике између студентске листе и листе АВетиње. На жалост, прозападни медији људе који покушавају да трезвено, са православно-патриотске тачке гледишта, оцене насталу ситуацију и дубоки раскол у србском друштву, одмах се називају „ћацијима“. Саборник НИКАДА није промовисао него је оштро критиковао примитивизам содомске власти АВетиње, али нема проблем да објави овакве текстове попут текста професора Павла Ботића. Верујем да ће неке будале и „Саборник“ сврстати међу ћаци пропаганду, али ми знамо да „поколења дела суде, шта је чије дају свима“. А знамо и цену коју су плаћали они који нису дозволили да их купи власт АВетиње…
† † †
Ближи се изборно финале „сукоба“ Вучићевог режима и грађанског покрета Студенти у блокади.
Ако дешифрујемо мистичну историју овога „сукоба“, видећемо да су и СНС, и Студенти у блокади форматирани у глобалистичкој радионици Демократске странке. СНС у кабинету Миодрага Ракића, оновременог координатора свих српских безбедносних служби и шефа кабинета тадашњег председника Србије, Бориса Тадића, док је један од оснивача покрета Студенти у блокади, Катарина Шћепановић, сарадник фондације Центар за демократију. А оснивачи Центра за демократију су окцидентални настојатељи Демократске странке, Драгољуб Мићуновић и Вида Огњеновић. Постојање Вучићеве СНС и покрета Студенти у блокади није израз политичке воље и историјско-правне свести српског народа, већ геополитичка воља странаца: глобалиста и њиховог страначког, односно НВО сектора у Србији.
Настројење Вучићеве СНС и покрета Студената у блокади је идолопоклоничко. И Вучић и Студенти у блокади у својој умишљености траже да се њиховој светости верује без остатка и са религијским заносом. И Вучић и анархостуденти би да њихова воља буде канонизована. Јер провладини и атлантистички медији у Србији постоје као парацркве. Први да даноноћно утврђују пропагандну веру напредњака у човекобоштво Александра Вучића, а други да српским анархистима упорно сведоче догмат о безгрешности побуњених студената.
Аргументованог вербалног сучељавања представника Вучићевог режима са представницима НВО Студенти у блокади углавном и нема, јер се ниједна од страна не служи доказима и чињеницама, већ пропагандом и манипулацијом. Иза очевидног медијског и теренског супротстављања Пајтићевих Хабзбурговаца Вучићевим ционистима, на делу је дубинска идеолошка синергија СНС режима и Студената у блокади.
Прво и последње садејство СНС активизма и активизма Студената у блокади јесте Косово и Метохија.
Предстојећи Парламентарни избори нису ни расписани на простору Косова и Метохије. НВО Студенти у блокади у својој кампањи употребљавају критичке речи о Вучићевој и Дачићевој противуставној политици према Косову и Метохији, али у пракси избегавају одговор на питање да ли ће обуставити примену Бриселских, Вашингтонских, Немачко-француских, Охридских... споразума које су Вучић и Дачић прихватили, и којима се Србија одриче своје државности на Косову и Метохији. Истовремено, режим Александра Вучића није правно санкционисао незаконите блокаде и парализе српских факултета, школа, саобраћајница, судова... јер су носиоци ових активности, стари и млади неотроцкисти, анархолиберали и нихилисти, који га ни на улици, ни на изборима не могу победити. Многобројни кандидати са мистериозне Студентске листе за октобарске Парламентарне изборе у Србији заквашени су квасцем антицрквеним и антисрпским, и представљају оптимални опозициони поклон политичког Запада Александру Вучићу, за показану косовску кооперативност и сервилност. Не треба заборавити да у објављеном предизборном програмском документу Студената у блокади, Опоравак Србије у једанаест тачака, нема Косова и Метохије! Речју, нема ресуверенизације Србије! Заједничком раду Вучићеве СНС и Студената у блокади својствене су деперсонализујућа политика фрагментарности и фарисејска етика контрадикторности, које остају конститутивни елементи њиховог тајног и јавног деловања.
Српска изборна смена режима Александра Вучића може се дестити само на реалности изнад Истока и Запада, на Косову и Метохији. Студенти у блокади су и произведени, како би се прећутно прихватила и озаконила Вучићева неуставна косовска политика. Зато су побуњени студенти први идеолошки прејемственици Српске напредне странке.
Косовска политика Вучићевог неличностног catch-all режима и НВО покрета Студенaта у блокади плод је сагласја њихове идентитетске политике, која је мешавина људскоправашке и квир идеологије, родне равноправности, феминизма, мултикултурализма, медијске контроле јавне свести, човекопоклонства, дигитализације, шатора, перформанса и као таква наглашено антихришћанска и антипородична. Ни напредњачка власт, ни Студенти у блокади нису односни српској свештеној историји и Светим Србима! Зато су обе ове лукративне групције носиоци безакоња и безпоредка.
Улично-изборно отимање о царство земаљско Вучићевих СНС глобалиста и НВО Студената у блокади (које може бити и крваво, а које антинационални НВО изазивачи сопственим снагама не могу добити ни на изборима, ни на улици), заправо представља додатну медијску грађу за бирачке снове о „две идеолошки сукобљене стране“. Недавно Вучићево председничко помиловање тзв. Новосадске групе протестаната оптужене за тероризам, у којој се листом налазе безаконици, црквомрзитељи, клеветници српског хероја Ратка Младића и опадачи свега српског, то изнова потврђује.
Синергија пута Вучићеве Србије и пута Студената у блокади незадрживо води на Запад. А тајна Запада је, према пророчким речима Ф. М. Достојевског, тајна злих духова. Ниједан Свети Србин није се надахњивао духовним и материјални вредностима западног света.
Нови избавитељи српски одступили су од Јеванђелских Заповести Господњих.
Не може дрво зло добре плодове рађати (Мт. 7, 18). И не могу неохристовљени и непокајани људи служити заједници и општем добру.
Србија је задужбина Светих Срба. Нема службе народу и држави без службе Богочовеку Христу и Цркви Његовој.
Павле Ботић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду
