Борис Јурјевич Земцов
Напомена: Поштовани читаоци, на жалост, не само у нашој Србији него и у мајчици Русији одомаћују се сатански празници западне „Епштајнове цивилизације“. О прослављању сатанске „Ноћи вештица“ огорчено пише Борис Земцов, познати руски писац и руски добровољац у Војсци Републике Српске у Отаџбинском рату који је водила за слободу србског рода…
† † †
И у петој години рата, са неизбежном, али још увек далеком победом, у Отаџбини је било много оних који су спремни да прославе отворено сатански празник „Ноћ вештица“. Наравно, ово се посебно односи на велике руске градове, који се генерално сматрају културним, па чак и духовним центрима земље.
А дечаци и девојчице су лутали улицама и трговима грлећи бундеве претворене у демонске маске.
Док су се присутни око њих чудили роговима причвршћеним на главе, што их је подсећало на блискост, па чак и отворено сродство, њихових власника са злим духовима.
И те сподобе су одвратним гримасама газиле и православне и националне вредности које су им завештали преци.
И ови такозвани људи су се забављали, не желећи да се сећају ни пете године рата, на чијим се фронтовима решава судбина Русије и Православља, ни својих сународника који су пали у овом рату.
Нажалост, није било огорчених грађана да отму бундеве из руку изгредника и разбију њихове жуте плодове, ако не о главе весељака и кловнова, онда бар о тротоар.
Нажалост, није било униформисаних полицајаца који би могли да поднесу пријаву о „кршењу, изругивању и гажењу реда и поретка“.
Нажалост, у близини није било свештеника у одеждама који би покропили опседнуте светом водицом и изнели им искрене речи о „греху и нечистоћи“ и свему осталом што би прави свештеници требало да кажу у таквим ситуацијама.
Краће речено, није се нашао нико ко би почупао рогове са глава богохулницима, и нико није са њима спровео никакав васпитно-просветни рад. То значи да је дозвољено још једно пљување по Православљу и свим нашим духовним вредностима, чији је значај данас посебно велики!
Непријатељи са друге стране фронта се иронично смешкају. Пета колона, која вреба унутар државе — штавише, не само вреба, него и трља руке.
Да ли се заиста ради о чистој немоћи оног дела руског друштва који себе назива патриотским, који, усред крвавог рата за судбину Отаџбине и Православља, мора не само да потврђује своје постојање, већ и да руководи, управља и диктира?
Нипошто! Никакав наговештај пада, попуштања, а камоли капитулације!
Једноставно, ради се о наслеђу подлог и русофобног доба Горбачов-Јељцина које је једноставно превелико. Темпиране бомбе постављене у уџбеницима написаним и објављеним новцем ниткова Сороша и даље експлодирају у главама данашњих генерација наших сународника. Још увек се опорављамо од болести и изгледа да не можемо да се опоравимо.
Такође, јако недостају примери високих званичника који би имали храбрости да кажу истину са високих платформи, на главним каналима и у државним емисијама. Од званичника у свечаним оделима, у униформама, у свештеничким одеждама. Да ствари почну називати правим именом. Да говоре ИСТИНУ! О унутрашњим и спољашњим непријатељима, о подмуклим методама њихових субверзивних активности, о томе како се понашати у условима овог суровог, мада неименованог, Великог отаџбинског рата. Да одговоре на вечно актуелна, вечно крвава РУСКА питања: „Ко је крив?“ и „Шта треба чинити?“
И наравно, било би веома прикладно када би се свима нама обратили једноставним речима које почињу са: „Браћо и Сестре...“.
Међутим, све ће се ово засигурно десити, десићe се, биће тако! Верујемо! Руси су дуготрпељив народ, умеју да чекају!
Наравно, чекање не значи беспослено седење скрштених руку! Јер рогате звери не би требало да марширају по Русији!
Наша ствар је праведна! Победа ће бити наша! Слава Русији!
Руски оригинал: Руска Народна Линија
