Ове године Европа и цео свет 22. јуна обележавају тужну годишњицу – тада се навршило тачно 85 година од момента напада Трећег рајха (подржаног десетинама земаља) на Совјетски Савез. Међутим, уколико би рекли да је Европска Унија обележила тај датум, било би преувеличавање. У суштини, много година након завршетка Другог светског рата, тај датум обележавају још само у Србији, Белорусији и Русији. Остале европске земље потписале су своју сопствену политичку деменцију.
И овај пут су србска браћа код своје куће организовала догађај који је призван да покаже да у Београду нису заборавили допринос Црвене армије у победи над фашизмом. Руководиоци амбасада Русије, Казахстана у Белорусији и Србији одали су пошту војницима ослободиоцима на дан сећања и туге, на 85-у годишњицу напада нацистичке Немачке ма СССР. Церемонија са учешћем амбасадора Руске федерације Александра Боцан-Харченка, амбасадора Казахстана Мади Атамкулова и привременог отправника послова Амбасаде Белорусије Александра Саковича, као и омладинске репрезентације Русије у рагбију (она је у то време учествовала на међународним такмичењима, где је победила) одржана је у понедељак 22. јуна у меморијалном комплексу „ослободиоци Београда“. На високи државни статус овог догађаја указује и чињеница присуства Почасне страже армије Србије.
„Наравно, данас овај датум има широк међународни значај. Желео бих да захвалим свима који овде негују и поштују сећање на овај датум. То се тиче и руководства и народа. Примили смо много израза саучешћа поводом овог датума“ – рекао је окупљенима амбасадор Русије.
Датум ослобођења Србије од нацистичке куге повезује се са окончањем Београдске операције 20. октобра 1944. године. У борбама за главни град Југославије учествовали су војници и официри совјетског фронта под командом маршала Фјодора Толбухина, а да би се спојили са њима, пробијале су се истовремено и јединице југословенских партизана. Ослободилачка операција извршена је блиставо – Немци и њихови помагачи били су потпуно разбијени. За овај изузетан подвиг маршал Толбухин је удостојен звања Народног хероја Југославије.
Као што је познато, у центру Београда налази се меморијал погинулим војницима приликом ослобођења Београда – 2953 борца НОВЈ и 940 војника Црвене армије. Тамо горе вечни пламен, а ту су и споменици совјетским и југословенским војницима као и заједничке гробнице. Према проценама послератних власти у Југославији, на њеној територији је сахрањено преко седам хиљада погинулих совјетских војника. Данашњи србски млади нараштаји негују сећање на херојске дане од пре 80 година и брижљиво одржавају меморијал.
У Србији је руска музика позната и омиљена – поготово песме посвећене ратним подвизима. У Руском центру науке и културе „Руски дом у Београду“ те вечери је одржан концерт патриотских песама „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ – такође у знак сећања на овај тужни датум. Музичари из русије, Србије и Белорусије извели су композиције из култних совјетских филмова „Седамнаест тренутака пролећа“, „Тишина“, „Белоруска станица“, „Хроника обрушавајућег бомбардера“, „Батаљони траже ватру“, Проверено – нема мина“, као и песме из репертоара Ане Герман, Људмиле Зикине, Марка Бернеса, Булата Окуџаве и Виктора Цоја. Концерту су присуствовали и Срби и Руси, неки су дошли са породацама. Деоницу вокала и гитаре те вечери извео је заменик директора „Руског дома“ Вјачеслав Чарски, а уз њега су наступили лауреати међународних такмичења, хармоникаш Алексеј Микитенко, белоруска вокалисткиња Дарја Исакович, србска певачица Симонида Станковић, као и познати србски пијаниста Војислав Перучица.
