Напомена уредника: Поштовани читаоци, Ваш покорни слуга боравио је од 31 маја до 16 јуна у Русији и том приликом учествовао у многим лепим догађајима, од далеког Сибира, преко Брјанске области, до Звенигорода и Москве. Круна свега била је презентација моје књиге у главном храму РПЦ, Храму Христа Спаситеља. О томе ће бити још речи на Саборнику, овде преносимо превод текста са сајта Московског Педагошког Државног Универзитета на коме предаје и моја драга руска сестра и давни пријатељ, професор на том универзитету, Др Светлана Игоревна Скороходова, која је на поменутом догађају одржала предивну беседу. Спасибо от сердца дорогая Светлана...
† † †
«Ни надимак, ни религија, ни крв предака не чине особу припадником једног или другог народа.
Дух, душа човека - ту треба тражити његову припадност једном или другом народу».
(В.И. Даљ)
У Храму Христа Спаса у Москви 13. јуна 2026. године одржан је догађај посвећен Дану Русије и србско-руском пријатељству.
Главни догађај био је представљање књиге познатог србског друштвеног делатника и пријатеља Русије, Ранка Гојковића, „Срби и Руси – браћа по Божјој промисли“. Аутор је представио своје дело међу зидовима главног храма наше земље и та чињеница сама по себи постала је гест дубоког поверења и јединства.
На презентацији је излагање одржала и Светлана Игоревна Скороходова, професорка Катедре за филозофију Московског државног педагошког универзитета и ауторка радова о српско-руским односима. Она је говорила о томе како се братство у делу српског аутора показује кроз бројна искушења, ране и неплаћене дугове – кроз препознавање узајамних жртви. Сваки од његових хероја – Срба у руској историји и Руса у србској историји – представља свећу. Њихов пламен у књизи постаје заједнички и појављује се светлост коју не би могла дати ни једна свећа засебно. Текст постаје сабор гласова, где нико није сувишан, него су сви – своји. Текст постаје пространство у коме нема заборава: свако је важан управо тиме, што је он – управо он, постао део нечег вечног.
Светлана је говорила о томе да истинска љубав међу народима почиње тамо где се завршавају громки говори и почиње тишина, у којој може да се чује дисање и бол другог.
У овом догађају узео је учешће и протојереј Михаил Иванович Рјазанцев, кључар Храма Христа Спаса, који је подржао тему духовног сродства Ртусије и Србије.
Ансамбл «ИХТИС» испунио је вече живим звуком и дубином. Руске и србске песме у њиховом извођењу звучале су као једна целина – без граница, без превода, стварајући атмосферу сабора.
Овај догађај је још једном показао да оно најважније што сједињује Србију и Русију лежи дубље од дипломатије и историје – у заједничком духовном корену који храни и културу и сећање и наду.
Извор руског оригинала: Сајт Московског Педагошког Државног Универзитета (МПГУ)
