Ранко Гојковић
Напомена: Поштовани читаоци, пред Вама је превод са руског језика текста написаног наменски за «Словенски број» познатог руског часописа «Руски Вестник» који традиционално излази као двоброј крајем јула месеца. На молбу главног уредника "РВ "Олега Анатољевича Платонова и његовог заменика Бориса Јурјевича Земцова, настављена је традиција која траје од 2017. године и чувеног Свесловенског бродског конгреса...
† † †
«Споменик Николају II у Београду потиче из метаисторије» - рекла је недавно Светлана игоревна Скороходова, доктор философских наука, професор МПГУ, на презентацији моје књиге у Храму Христа Спаса у Москви. Тај споменик заједно су освештала два Патријарха, србски и руски – Иринеј и Кирил.
Историја настанка храма посвећеног икони Мајке Божије «Тројеручица», историја у којој је Руски Цар Николај II имао непосредно и лично учешће, сведочи о исправности тих проницљивих речи моје драге руске сестре Светлане.
Јун 2026, испред храма "Тројеручице" у Тамбовки, са игуманијом Сергијом и братијом и сестрама из удружења "Руска општина"
Наводимо најзначајније моменте те историје у хронолошком поретку, по тачкама.
♣ Уочи почетка Првог светског рата једна Србкиња је поклонила Цару Николају невелику икону «Тројеручицу». Видео сам ту икону приликом свог првог боравка у Јекатеринбургу, у «ХРАМУ НА КРВИ» који је саграђен на месту страдања Светих Царских Мученика. Од козака који је тада био редар у том храму, сазнао сам да се управо пред том иконом молио Цар у ужасној ноћи свог убиства и убиства његових најближих.
♣ Током 2016. године игуман манастира Рукумија отац Симеон (Станчетић) благословио је групу србских и руских мисионара на поклоништво у братску Русију, у Сибир, са манастирском иконом «Тројеручица», која је пре тога освештана у Хиландару покрај оригиналне иконе. Тада су они пропутовали скоро 4 хиљаде километара по копну и око 1800 км по реци Иртиш, посетивши 87 парохија Тарске епархије Омске Митрополије Руске Православне Цркве. Уочи планираног повратка у Србију икона се оштетила услед пада у реку Иртиш. Козаци су послали икону на рестаурацију. Крсни ход са том иконом «Тројеручицом» оставио је веилики утисак на православне вернике Тарске епархије и епископ Саватије Тарски хтео је да наручи из Србије такву икону за своју епархију. Отац Симеон ми је тада рекао да пренесем владици да нема потребе за новим осликавањем иконе пошто он жели да поклони владици икону коју су козаци рестаурирали и желели да је врате у манастир Рукумију. На тај начин је, милошћу Господњом, Ваш покорни слуга удостојен те части да ту икону преузме од козака и преда је на поклон епископу Саватију. Управо 25. јула 2018. године, на дан прослављења иконе «Тројеручице», у име оца Симеона предао сам икону владици Саватију.
Јул 2018. године, Владика Тарски Саватије са иконом Тројеручицом, поклон од игумана Симеона Рукумијског
♣ Том догађају претходио је вишедневни Крсни ход са иконом, који је почео 17. јула 2018. године на стогодишњицу ужасног злочина, када смо заједно са нашом браћом козацима са иконом «Тројеручицом» учествовали у великом Крсном ходу од Храма на Крви до Ганине јаме (више од 20 километара), а завршио се 25. јула 2018. године на празник «Тројеручице», свечаном предајом владици Саватију.
Тек накнадно сам постао свестан свештеног значења тог крсног пута. Ево о чему се ради: икона је управо на стоту годишњицу убиства Светих Царских Мученика са нама прошла путем њихових крсних страдања. Из Санкт Петербурга у Тјумен где су Царски Мученици преноћили прву ноћ у изгнанству, потом у Тобољска где су проживели пола године, потом село Љубљино у коме је воз заустављен и из њега су изведени Цар и Царица и кћерка им Марија (остали чланови породице касније су им се придружили уочи убиства) а потом у Јекатеринбург, на место њиховог страдања, где је сада изграђен Храм на Крви.
Јул 2018, са Тројеручицом у Тобољску
♣ Након тога прво је у селу Саргатка отворено Архијерејско подворје у част иконе «Тројеручица», да би ускоро почела и градња храма посвећеног тој икони у селу Тамбовка. Тамо је у ратним годинама Пресвета Богородица спасила девојку јекатерину, која је касније постала монахиња Јевгенија. На дан Владимирске иконе Мајке Божије, 3. јуна 1943. године, Јекатеринина мајка се усрдно молила пред иконом Владимирске Мајке Божије, осећајући да јој је кћер у опасности. Пресвета Богородица је услишила мајчинске молитве, спустила се до девојке Јекатерине и наредила јој да заобиђе шуму јер се тамо налазе «вуци». Касније су утој шуми били ухваћени опасни бандити-убице, а девојка Јекатерина је постала монахиња Јевгенија. Сачувана су сведочанства о томе, да је неколико година пре него што је икона «Тројеручица» кренула из Рукумије за Русију, монахиња Јевгенија је пророчки предвидела да ће у селу Тамбовка, где је ступила нога Пресвете Богородице, нићи храм у који ће долазити много људи, па чак и из иностранства! Један сам од живих сведока испуњења тог предсказања, заједно са неколицином србских браће и сестара и мноштва руских људи.
♣ Када је иконописац Звонимир Стевић чуо да се у част иконе коју је он осликао у далеком Сибиру гради храм, пожелео је том храму поклони још једну икону. И тако сам, заједно са групом српских верника, 2024. године донео на поклон у овај тада још увек недовршени храм, велику икону духовних отаца српског и руског народа – диптих са ликом Светог Саве и Сергија Радоњешког, димензија 132×112 цм.
Игуман Симеон молитвено испраћа икону Светог Саве и Сергија Радоњешког уочи нашег поласка за Русију, септембар 2024
Србска делегација са владиком Тарским Викентијем пре одласка за Сибир освештала је икону на гробу преподобног Сергија Радоњешког у Тројицко-Сергијевој Лаври, септембар 2024
♣ И на крају, 3. јуна 2026. године, заједно са још неколико србских пријатеља, учествовао сам на свечаној церемонији освећења храма у част иконе Мајке Божије «Тројеручица». Том приликом из Србије смо на поклон том храму донели велики резбарени трон за икону «Тројеручицу» урађен у Србији.
Резбарени трон за икону Тројеручицу у њеном храму у Тамбовки, дар Православне фондације
Унутрашњост храма у част "Тројеручице" у Сибиру, јун 2026
† † †
Та историја, изложена у шест тачака, показује нам колико је велика љубав Небеса према људима који прослављају Бога или Пресвету Богородицу или Божије светитеље. Наравно да та србска жена није могла знати да ће се Цар у ноћи свог убиства молити баш пред том иконом коју му је она поклонила и да ће после стотину година друга таква икона проћи путем крсних страдања Царских Мученика, а потом да ће остати у Сибиру у храму изграђеном у њену част. Наравно, ни Цар Николај II није могао знати да ће се то десити када се пред том иконом молио у ноћи уочи ужаносг злочина против њега и његове породице.
Међутим, нема сумње да су гест те србске жене и молитва Цара Николаја потекли из чистог срца и учињени у славу Божију, а не зарад личне сујете. И као што видимо, чак и после стотину година стигао је одговор Небеса на тај њихов гест. И у тој историји узимају учешће и духовни родитељи руског и србског народа, Свети Сава и преподобни Сергије Радоњешки, којима се за њиховог земног живота јављала Пресвета Богородица.
Због тога, искрено благодарим Богу и Његовој Пречистој Мајци што су благоизволели да и ја постанем један од учесника у овом дивном, промислитељском преплитању духовних веза између братских народа – Срба и Руса. Срби и Руси су представници православне словенске цивилизације и није случајно што су управо Срби и Руси народи против којих су представници Епштајнове цивилизације тако жестоко устали.
Јун 2026, у храму "Тројеручица" у Тамбовки, новинарка ТВ СПАС Анжелика Кареткина и Ранко Гојковић
Закључак до ког сам дошао можда неће свима бити јасан, али ћу га укратко изложити. Историја стварања храма у част иконе «Тројеручице» уско је испреплетена са ликом Светог цара Николаја. Уз сво дужно поштовање према садашњој руској власти, као убеђени монархиста, верујем да ово безумно глобалистичко планетарно зло може зауставити само Божји Помазаник, Православни Цар.
Свети Царе Николају, моли Бога за нас!
Моли Бога за Русију и Србију!
Моли Бога за руски и србски народ!
Извор руског оригинала: Русский Вестник
Фотографије: Саборник
