Реч пастира
Протојереј Дарко Ристов Ђого
Његош заправо не разазнаје историју и живот, метафизику и борбу. Зато је „Луча микрокозма“ – његов најзначајнији метафизички спјев толико напојен косовском епиком, живим агоналним сликама
ЈУ Музеји и Галерије Никшић, организовало је серијал предавања у част нашег великог Његоша. Серијал под називом „Славно има Његош“. Друге вечери, у суботу 13. новембра, на дан Његошевог рођена, пред пуном салом Градске куће, предавање је одржао проф. др на Богословском факултету у Фочи, протојереј ставрофор Дарко Ђого.
Његово предавање преносимо у цјелини:
Протојереј Андреј Ткачов
Да ли вас брине наследност нараштаја? Мене брине.
Уколико је човек нешто важно схватио, за њега је страшније од смрти ако своје искуство не може да подели с другима. Не треба по ко зна који пут да трубимо о традицији, о томе да је наводно имамо. Сва наша традиција је у инерцији. А и ако није и ако те је неко нечему научио наведи име учитеља. Ако си некога нечему научио, наведи имена ученика. Ни из далека не могу сви то да учине.
Без преношења искуства геометријска права се распада на мноштво сегмената, сваки сегмент – на мноштво тачака, а тачку ће неко покушати да поцепа као атом како би добио нуклеарну реакцију. Свет се руши. И не само да се руши – он гори у пожару поцепаних атома. Атоми су мали људи, а инструмент за цепање су егоизам и одсуство сећања.
Протојереј Дарко Ђого
Поштовани читаоци, настављамо са преношењем реакција србске интелектуалне и духовне елите поводом нове офанзиве сорошоида против свега здравомислећег у држави Србији. Да ли може бити већег понижења за србско високо школство, од тога да више од тридесет година после Брозове смрти, интелектуална сорошоидна олош која је утврдила да су Срби засужили Јасеновац, кадрира на Београдском универзитету и прогони истинске научнике из патриотског миљеа. Како смо дошли до тога, читајте у тексту оца Дарка Ђога...
† † †
Светлост је блештава и лажна: болна је ова Хојзингина констатација; уосталом, рекао бих да је и нетачна, да је по сриједи унутрашња пројекција неразумијевања потребе аристократске културе да свијет види есхатолошким очима Преображења – сваки говор о свјетлости говори понешто и о говорнику. То, опет, не значи да лажних свјетлости нема и не може бити. Бљештавило које нас опчињава заиста постоји.
