Реч пастира
Mитрополит Ставропољски и Невиномиски Кирил
У току протекле недеље Виши црквени савет Руске Православне Цркве је одобрио програм специјалног курса „Основе обуке свештенослужитeља за служење у зони борбених дејстава“. Председник Синодског одељења за сарадњу с Оружаним снагама и органима безбедности митрополит ставропољски невиномиски Кирил испричао је дописнику издања „Комерсант“ Павелу Коробову шта уче свештеници који се упућују у зону СВО, као и колико клирика је тамо већ било и колики су губици Руске Православне Цркве. Митрополит Кирил је такође објаснио зашто је реч „капелан“ неумесна кад је реч о свештеницима у руској војсци и како се у Цркви решава питање правног положаја војног клира.
— Како је у руској армији уређена институција војног клира? Коме се потчињавају војни свештеници – црквеном или војном руководству?
— Сад се више нико не чуди што свештеник не служи само у храму, већ и ван њега. И заиста, данас је најпознатије место службе клира ван парохије – армија.
Говорећи о институцији војног клира морамо укратко рећи нешто о главним смерницама њене обнове у савременој фази. На колегијуму Министарства одбране 1994. године разматрано је питање сарадње Оружаних снага и Руске Православне Цркве. Резултат представља одлука „О мерама за јачање војнопатриотског васпитања војника и омладине у интересу оружаних снага“
Митрополит туљчински и брацлавски Јонатан
Сектор за информисање ОСЦП-а, 01.11.2023. На захтев групе за људска права свештенства и мирјана, митрополит туљчински и брацлавски Јонатан оценио је речи Патријарха Вартоломеја, који је 15. октобра 2023. године на састанку у Мадриду са свештенством шпанске и португалске митрополије Цариградске Патријаршије, рекао да кривично гоњење архијереја Украјинске Православне Цркве сматра правичним и оправданим. Одговор је објављен на сајту Епархије туљчинске.
Протојереј Дарко Ристов Ђого
Неколико пута су ми изразито успјешни српски политичари скретали пажњу да сам „за политику – глуп“ и ја ту врсту оцјене прихватам као тачну. Најприје, зато што се њихов и мој појам политику значајно разликују (за њих је политика умијеће материјализације нечег неухватљивог као што је подршка у нешто опипљиво као и способност да се тај процес циклично понавља. За мене је политика оно што је антички концепт подразумијевао када јој је у Хелади дато име – мисао и пракса о добробити полиса тј. данас, свог народа). Дакле: договорили смо се да сам за политику – глуп.
