Ања Филимонова

Напомена: Поштовани читаоци, наше комшије, "народ тисућљетње културе", протеклих дана су по ко зна који пут потврдили Дучићеве речи да су они најхрабрији народ на свету. Али не због тога што се ничега не плаше, него што се ничега не стиде. Сјајан одговор на срамне и умоболне тврдње из "лијепе њихове" стигао је од Ање Филимонове, врсног стручњака геноцидног "хрватског историјског права". Напомињемо да смо србску верзију текста пренели са сајта "Српски став" уз исправку преводилачких нетачности. Наслов и опрема текста - Саборник...

     ‡     ‡     ‡

У згради Хрватског државног архива у Загребу, 23. јула представљено је треће издање књиге хрватског историчара Стјепана Лозе, која не само да негира злочине хрватских усташа над Србима, Јеврејима и Циганима, већ и оптужује Србе да су у ствари они починили геноцид током Другог светског рата, а онда „свалили кривицу на Хрвате“. Ана Филимонова, руска историчарка-балканолог, подсећа на историјски доказане размере усташких злочина над Србима.

Историјски гледано, српска реч „усташа“ („усташа“) није садржала никакве негативне конотације, што би дословно значило „устаник“, односно борац против угњетавања и неправде. Међународну распрострањеност је добила након почетка устанка српског и муслиманског становништва против османске власти у Херцеговини 1875. године, када су српски интелектуалци у Аустроугарској, међу којима и песник Јован Јовановић-Змај, подржавао је побуњенике, а Змај их је први назвао овим старим романтичним именом. Његов назив преузеле су руске, француске, енглеске, мађарске и друге новине, а потом су и сами устаници себе радије називали усташама. Међутим, Католичка црква се умешала у ствар: након одлуке Берлинског конгреса 1878. године, Босна и Херцеговина је пребачена у састав Аустроугарске, свештенство католичких самостана Босне и Херцеговине је радије величало католичке устанике на сваки могући начин, истичући њихову приврженост царству.

Опширније...