Ранко Гојковић

Напомена аутора: Поштовани читаоци, текст који нудимо Вашој пажњи већ смо објавили на Саборнику у руском оригиналу (видети ОВДЕ), јер је текст у ствари реферат са IV Сверуске научне конференције "Руска књижевност и национална државност" која је одржана 17 и 18 октобра 2023. године у Москви у организацији Института светске књижевности при Руској Академији Наука. Тај текст је потом штампан у журналу "Два века руске класике" који излази квартално четири пута годишње, у издању поменутог Института при Руској Академији Наука. Србски превод текста објављен је у часопису ПЕЧАТ, број 790 од 8.12.2023. године одакле га и преносимо. Публикован је без већег дела научне апаратуре и анотације из руског оригинала, сви поднаслови су из ПЕЧАТА. Комплетан журнал "Два века руске класике" можете погледати ОВДЕ.

   †   †   †

Запамтите да је Отаџбина земаљска са својом Црквом праг Отаџбине Небеске, зато је волите усрдно и будите спремни да за њу душу своју положите... Нама, Русима, Господ је поверио велики спасоносни таленат вере Православне ... Устани, руски човече! Престани да будеш луд! Довољно! Довољно је попијених горких чаша пуних отрова - и вама и Русији.

Свети праведни Јован Кронштатски

   †   †   †

Као добар увод у тему призвања руске књижевности, служи цитат Ивана Иљина, руског православног мислиоца ХХ века: „Руска књижевност стварана је људима проникнутим духом православља… И ако у мислима пођемо од Пушкина према Љермонтову, Гогољу, Тјутчеву, Толстоју, Достојевском, Тургењеву, Љескову, Чехову, тада ћемо увидети генијални процват руског духа из корена православља….“ [Ильин 2: 64].

Опширније...