Миодраг Којић
Лето 2025. године. По авнојевској Хрватској, по Загребу, чују се опет злокобни поклици, потписују се војни споразуми и организују концерти у духу нацизма и НДХ. Хрватска геноцидна идеологија на делу. Срби је морају проучавати, објашњавати и предочавати не само због историјске истине, исправљања неправде, већ и због последица које произилазе из начина на који приказујемо догађаје из прошлости. Начином на који то чинимо стварамо историјску перцепцију те прошлости у свести заједнице.
Нашем, српском академику, неуморном националном раднику, професору Василију Крестићу, исказујем захвалност у име родољубивих организација и пријатеља историјске истине на непрекидном изношењу документованих чињеница о српско-хрватским односима, које потврђују хрватску геноцидну политику у протекла два века. Упркос многобројним јавно изнетим анализама, научним радовима, књигама и публикацијама, професор Крестић је свестан да je нашем православном народу неопходно изнова понављати у којој се опасности налазимо као народ, непрекидно изложени разним геноцидним претњама првих суседа. И ова кратка написана форма је одабрана да језгровито, упечатљиво и синтетички анализира развој такве хрватске идеологије као начин да се српски народ отрезни и освести и прво разуме у каквој је животној опасности а затим покуша да нађе одговарајући друштвени, политички и културни одговор. На жалост, остављени од своје државне и националне елите, запуштени и препуштени историјиском забораву, разједињени и у демографском опадању, Срби не проналазе одговоре на савремена геополитичка питања и не успевају да артикулишу свој српски национални пут, попут српске националне идеје у 18. и 19. веку.
Често се питамо што свет не зна за Јасеновац и за српско страдање у време Независне Државе Хрватске. За то кривце узалудно тражимо ван наше земље и нашег народа а они се налазе у нашој средини, у нашој држави. Наш председник се не усуђује да каже да су Хрвати починили геноцид јер се боји да би таквом изјавом повредио Хрвате и за стотину година пореметио односе с тим народом. Да се то не би десило он избегава да каже истину. Прећуткивањем геноцида жели да купи љубав Хрвата, покушава да их умилостиви да буду бољи према нама Србима. Спреман је неистинама да води српску политику, да тргује српским жртвама пострадалим у геноциду. Из поменутог разлога Скупштина Србије није усвојила резолуцију о геноциду коју је предложила Смиља Тишма, дете логораш. Због тога још немамо Дан којим се обележава српско страдање у Другом светском рату. Због тога до данас нисмо подигли меморијал српским жртвама иако је наш председник то јавно више пута обећао. Због тога наша држава свестрано подржава Музеј жртава геноцида који има задатак да, опет за љубав Хрвата, безочно фалсификује историју и смањује број пострадалаих у Јасеновцу и у геноциду. Наша држава, оваква каква је, игнорише научна достигнућа, па и она која се тичу геноцида. Такво понашање, не само из научних већ и из политичких разлога заслужује осуду, јер наноси штету и националним и државним интересима.
Натерани у националну дефанзиву невидљивом и свеприсутном руком која пун век вуче конце у друштвеном животу српских држава, заборављамо своје жртве неспремни на нове изазове. Дух АВНОЈ-а и Кумровеца и даље се шири уџбеницима, књигама и научним институтима, програмима партија, јавном сфером и културним дешавањима. Наша деца све мање знају о страдању. Смисао владајућих структура свео се на правдање и подилажање измишљеним ЕУ „вредностима“ а свако државничко и одговорно национално понашање се карактерише као реметилачки фактор против лажног „мира и стабилности“ попут сличне формулације „братства и јединства“ која нам је већ разнела претходну државу. Запостављање домаће културе сећања аутоматски отвара врата наметању туђе културне империјалне политике у функцији брисања или измене националне свести, неспремне да распознаје опасности пред којима се као друштво налазимо.
Историографски текстови проф. Крестића од великог су научног значаја. Они остављају дубоку бразду у чувању историјског памћења о генези геноцида као злу које не сме ни у каквом облику да се понови и буде наду да ћемо једног дана увести реципроцитет у политичким и економским односима, достојним једне озбиљне и одговорне српске државе.
Текст који је пред читаоцима је, заправо, синтеза досадашњег научног истраживања историје српско-хрватских односа академика Крестића. Написан је на темељу прворазредних извора, пре свега хрватског а далеко мањег броја српског порекла. Све тврдње поткрепљене су доказима. Због таквог строго научног метода закључци академика Крестића о геноцидној идеологији Хрвата, о времену њеног настанка, творцима, суштини, циљевима и последицама неће моћи нико да оспори. Али, сасвим је сигурно, моћи ће новим чињеницама да их допуни и прошири.
Књига је представљена на Београдском сајму књига, у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда и Талија издаваштва из Ниша; написана је и објављена инспирисана речима Јована Дучића да се мора непрестано понављати и ширити истина о ужасном страдању Срба у НДХ 1941-1945. године
