5375 00Благоверни кнез Всеволод, у Светом Крштењу Гаврило Псковски, син свјетог благоверног великог кнеза Мстислава и унук Владимира Мономаха, родио се и скоро цео век проживео у Новгороду.

Данас се сећамо генерал-фелдмаршала, кнеза Василија Владимировича Долгорукова (1667-1746). Кнез Василије Владимирович Долгоруков је започео 1700. године у Преображењском пуку. Учествовао је у Северном рату 1700-1721. године.Одликовао се командовањем коњицом у Полтавској бици, узео је учешће и у Прутском походу 1711. године. Долгоруков се негативно односио према многим реформама Петра I, ради чега је 1718. године био лишен свих чинова и послат у Казањ, али је 1724. године враћен у службу у чину пуковника. Године 1726. године постаје генерал и командант војске на Кавказу. Био је прогањан и после смрти Петра Великог, па поново враћан у службу да би се упокојио на данашњи дан 1746. године у Петербургу.

Данас се сећамо руског државног делатника епохе Александра I, реформатора М.М. Сперанског (1772-1839).

На данашњи дан 1803. године рођен је србски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, кога је за "капетана дунавског" 1833. поставио кнез Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тада је познат као "капетан Миша". Имао је 74 брода, солане у Румунији и Мађарској и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којем је сада ректорат Београдског универзитета, названу Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. "свом отечеству".

Данас се сећамо и руске књижевнице Марије Антоновне Корсине (1814-1859) која се упокојила на данашњи дан 1859. године.

Данас се сећамо и научника, артиљеристе, дописног члана Петербургске Академије Наука, генерала артиљерије Н.В. Мајевског (1823-1892). За заслуге у развоју руске артиљерије и науке био је два пута удостојен Михаиловске премије. Упокојио се на данашњи дан 1892. године у Петербургу, сахрањен у родном селу у Тверској области.

На данашњи дан 1847. године рођен је србски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.

Данас се сећамо познатог руског песника и публицисте Ф.Н. Глинке, који се упокојио на данашњи дан 1880. године. У служби га је приметио легендарни руски генерал србског порекла М.А. Милорадович, који га је узео за ађутанта. Глинка је прошао ратну кампању против Наполеона 1805-06. године, учествовао у бици код Аустерлица и у Отаџбинском рату 1812. године (учесник Бородинске битке). Као пуковник је стигао у Париз и награђен је руским и иностраним орденима за борбене заслуге и златним оружјем за храброст.

Данас се сећамо руског војног команданта, генерала В.Ф. Сергацкова (1898-1975). Василија Фадејевич Сергацкова.

На данашњи дан 1974. године умро је србски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринео еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима поријекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Природне науке је студирао у Београду и Греноблу, а редовни професор Београдског универзитета постао је 1934. године. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију. Дела: "Охридско језеро и његов живи свет", универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија".

На данашњи дан 1975. године упокојио се совјетски државни делатник, Маршал Совјетског Савеза Николај Александрович Булганин (1895-1975).

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com