Данас руске оружане снаге прослављају „Дан руске гарде“.
|
|
|
На данашњи дан 1794. године почела је изградња Одесе. |
|
На данашњи дан 1829. године склопљен је Једренски мир између Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест окупираних нахија из Карађорђеве Србије и признају аутономију Грчке. |
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1913. године у Кијеву је почела Прва сверуска олимпијада. Сто година касније, у „мајци руских градова“ како су звали Кијев, уз помоћ неонацистичког Запада на челу са САД, на власт долази неонацистичка русофобска хунта… |
|
Данас је такође дан сећања на инспиратора стварања Савеза Руског Народа игумана Арсенија (Алексејева), који се упокојио на на Атосу 1913. године. Године 1863 био је пострижен у монаштво са именом Арсеније, а од 1866. године почела је његова мисионарско-проповедничка делатност, он је служио као мисионар у Самарској и Кавказској епархији, где је постао познат као борац против секташтва. Крајем XIX в. по иницијативи обер-прокурора Св. Синода К.П. Победоносцева он је био позван са Атоса у Петербург, где је постављен за Синодалног мисионара и настојатеља Воскресенског мисионарског манастира под Петербургом у сану игумана. Ускоро је он применио своја знања и опит на њиви борбе с јересима. На прелазу векова у Русији је међу образованим слојем друштва ушло у моду учење енглеског протестанта Фр. Фарара. Пажљиво изучивши дела Енглеза, о. Арсеније је дошао до закључка да се ради о «одлучном непријатељу Цркве Божије и свих Хришћанских Светиња» и отворио је у Михајловском мањежу јавна беседовања, усмерена на изобличавање јеретичког духа у делима Фарара. Данас на жалост, од црквених људи не чујемо ни јавно разобличавање содомизма… |
|
На данашњи дан 1917. године, налазећи се у затвору у Петропавловској тврђави, убијен је угледни десничарски државни делатник, председник Савета министара Руске Империје Борис Владимирович Штјурмер. Образовање је стекао на правном факултету Петербургског универзитета, од 1872. године налазио се у државној служби, био је губернатор у Јарослављу, директор департамента општих послова Министарства унутрашњих послова, члан Државног савета. У јануару 1916. године постављен је за председника Савета Министара и министром унутрашњих послова. Дружио се са Г.Е. Распућином, због чега је подвргнут жестоким нападима непријатеља Самодржавља, био је уврштен у састав «тамних сила» од стране бољшевичке олоши. Активно је подржавао делатност монархистичких организација, сам је био члан Руског Сабрања, а његов брат је био члан Савета благајник те најстарије монархистичке организације. Штитио је монархисте од напада војних и локалних цивилних власти, будући премијером. Био је газда десног салона у Петербургу, где су се разматрале у неформалним околностима путеви и начини борбе са револуционарном пошасти. После фебруарског преврата био је ухапшен као један од првих и затворен је у Петропавловску тврђаву, где је подвргнут непрекидном батинању, изругивању и понижавању од стране револуционарне олоши. Рођеним и блиским, бољшевичка багра није дозвољавала чак ни да се опросте са умирућим старцем… |
|
Тога дана 1918. године, били су стрељани од стране ЧК активни учесници патриотског покрета: уметник Лука Тимофејевич Злотников, председник Николајевског оделења Савеза Руског Народа Јосиф Васиљевич Ревенко, оснивач Савеза руских патриота Леонид Николајевич Бобров, један од оснивача Руског Националног Клуба Александар Љвович Гарјазин, лидер Петроградског оделења Отаџбинског Патриотског Савеза Николај Александрович Ларин и предузимач Василиј Петрович Мухин. |
|
Данас се сећамо и активног учесника монархистичког покрета у Кијеву свештеника Василија Матвејевича Кудрицког, који је стрељан 1938. године и водећег научника, угледног државног делатника, активног члана Руског Сабрања, грофа Алексеја Александровича Бобринског, који се упокојио у изгнанству 1927. године. |
|
На данашњи дан 1941. године, у Москви која се бранила од нацистичке гамади, отворена је чувена концертна сала Чајковски. |
|
На данашњи дан 1949. године србофобска и русофобска власт Ј.Б. Тита раскинула је морски и ваздушни споразум са СССР-ом и полако нас окренула у загрљај западних крвника, који су нас „из захвалности“ бомбардовали тонама осиромашеног уранијума на крају ХХ века… |
|
Тога дана 1982. године отишао је Господу познати подвижник Православља јеромонах Серафим (Роуз). |
|
На данашњи дан 1994. године упокојио се Владимир Булатовић Виб, србски књижевник, сатиричар и афористичар, новинар и уредник. |
|
На данашњи дан 2005. године умро је Ратомир Вицо, политичар и дипломата, главни уредник Првог програма Радио Београда, директор РТБ, министар информисања Србије (Прокупље, 22.3.1941 - Београд, 2.9.2005) |
На данашњи дан 1791. године рођен је Аврам Петронијевић, трговац, политичар, председник владе и министар иностраних дела Србије (Оршава, 2.9.1791 - Цариград, 10.4.1852)
На данашњи дан 1885 године рођен је Драгиша Васић, књижевник и публициста, близак сарадник Драже Михаиловића, вође првог покрета отпора у окупираној Европи. (Горњи Милановац, 2.9.1885 - Јасеновац, 21.4.1945)
На данашњи дан 1910. године рођен је србски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник народноослободилачког рата створио у јеку најжешћих борби. После Другог светског рата био је директор Драме у Сарајевском позоришту и уредник у београдској издавачкој кући "Просвета". У књижевности се јавио 1927. венцем од пет сонета "Оцвале примуле". Остала дела: роман "Понорница", поеме "Шева", "Збор дервиша", драма "Свјетло на другом спрату", комедије "Дјелидба", "Вечера".
На данашњи дан 1909. године Господар Император Николај II лично је заложио камен темељац на знаменити Фјоодоровски Господарев Сабор у Царском Селу, који је постао парохијски храм Светих Царских Мученика. Свечани молебан одслужио је епископ Јамбургски Преосвештени Теофан, а први камен у темеље положио је лично Цар. После три године тог истог дана 1912. године, Фјодоровски Государев Сабор је освештан. Храм је био изграђен у старо-руском стилу, у разматрању пројекта изградње и ентеријера узели су учешће зналци руске старине В.М. Васнецов, кнез А.А. Ширинскиј-Шихматов, кнез М.С. Путјатин, професор Н.В. Покровски, гроф А.А. Бобрински и други. Подземни храм, у којем је волела да се моли Царска Породица, био је освештан у част прп. Серафима Саровског (у храму је била специјална «царска соба»), а горњи храм је био посвећен Фјоодоровској икони Божије Мајке, породичне светиње Династије Романових.
