Portrait of Tsaritsa Natalya Kirillovna Naryshkina Google Cultural InstituteДанас се сећамо Царице Наталије Кириловне Наришкине, друге жене Цара Алексеја Михаиловича, мајке Императора Петра I, која се упокојила на данашњи дан 1694. године.

На данашњи дан 1850. године упокојио се угледни државни делатник и историчар Дмитриј Николајевич Бантиш-Каменски. Био је успешан дипломата, од 1825. године је губернатор Тобољске области, а од 1836. године губернатор Виленски. Био је и члан Света Министарства унутрашњих послова а 1841. године постаје тајни саветник. Аутор је «Историје Мале Русије» (1822), „Речника угледних људи руске земље...“ (1836), «Биографије руских генералисимуса и генерал-фељдмаршала» (1840-41), и других. Д.Н. Бантиш-Каменски се упокојио у Петрограду, погребен је у Москви, у Донском манастиру.

На данашњи дан 1864. године умро је Вук Стефановић Караџић, човек који је слепо слушао језуиту Копитара и направио један стравичан дисконтинуитет у србској словесности, тако да после његове, по својим геополитички катастрофалним последицама, погубне реформе – србска деца више нису могла да читају оригинална дела србских великана од Светога Саве до његовог доба. На "Књижевном договору" српских и хрватских „културних радника“ у Бечу 1850. године потписао се латиницом и чисто србски дијалект је назван хрватски језиком. Његови посмртни остаци су 1897. пренесени из Беча у отаџбину и уз мошти Доситеја Обрадовића почивају испред Саборне цркве у Београду. Венчао се у римокатоличкој такозваној цркви и сву децу је крстио у римокатоличкој такозваној цркви. Тако је то устројено да верујући Србин ево већ више од 120 година, да би ушао у Саборну цркву мора да прође између гробова двојице издајника свете вере Православне…

Данас се сећамо руског драматурга и позоришног критичара Федора Алексејевича Коне, који се упокојио на данашњи дан 1879. године у Петрограду. Слободно је говорио на пет језика. Предавао је историју и преводио са француског и немачког језика.

Тога дана 1881. године упокојио се руски архитекта Константин Андрејевич Тон. Био је и ректор Петербургске Уметничке Академије. Главно животно дело била је изградња Храма Христа Спаситеља (1837-1883) у Москви, који је срушен 1931. године. Био је то величанствени храм-споменик у част војника погинулих у Отаџбинском рату 1812. године. К.А. Тон се сматра родоначелником руско-византијског стила у архитектури. Међутим, имао је мноштво изузетних пројеката попут Николаевске железничке станице, зграде Оружане палате у Кремљу, храма свете Јекатерине у Царском Селу и апостола Петра и Павла у Петергофу. Упокојио се у Петербургу, сахрањен на Волковском гробљу.

На данашњи дан 1899. године рођен је Радомир - Раша Плаовић, један од најзначајнијих карактерних глумаца српског позоришта 20. века, који је између два светска рата утицао на развитак позоришта у правцу модернијег израза. Био је редитељ и првак драме Народног позоришта у Београду. Радио је с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове. Први адаптирао и режирао на професионалној сцени "Горски вијенац" Петра Другог Петровића Његоша. Бавио се и педагошким радом и написао неколико уџбеника за глуму и режију, те позоришне комаде "Цар Давид", а с Миланом Џоковићем "Вода са планине", "Растанак на мосту" и "Кад је среда - петак је".

Данас се сећамо руског угледног војног и државног делатника, генерал-фељдмаршала грофа Дмитрија Алексејевича Миљутина, који се упокојио на данашњи дан 1912. године.

На данашњи дан 1913. године Црногорска војска и Србски Приморски одред почели су у Првом балканском рату напад на Скадар који су држали Турци. После скоро тромесечних борби велике силе су одлучиле да град припадне Албанији, па је српски Приморски одред обуставио операције, али су Црногорци, упркос блокади обале коју је спровела међународна флота, продужили опсаду и 23. априла 1913. принудили Турке на капитулацију. Црногорци су потом, под притиском великих сила, ипак морали да напусте Скадар у који су средином маја 1913. ушле британске, француске, италијанске, аустријске и њемачке снаге.

Данас РПЦ прославља првомученика међу руским архијерејима, митрополита Кијевског и Галицког Владимира (Богојављенског), примио мученичку кончину у 1918. години. Његово име је посебно драго руским монархиста, пошто је он одиграо видну улогу у формирању патриотских организација Москве 1905-1906. године. Будући владика (у миру Василиј Никифорович Богојављенски) рођен је у породици свештеника Тамбовске губерније. Пре Московске катедре био је епископ Староруски. Митрополит Владимир истакао се у борби против револуционарне олоши још 1905-1906. године. Тада је по његовом наређењу у свим црквама Москве читано упутство у борби против упутстава из „Протокола Сионских мудраца“ који су се остваривали управо по тој шеми. На жалост, либерално духовенство је дочекало на нож речи свог архипастира. Но, владика је био непоколебљив у подршци монархистима. Из Москве је прешао на Петроградском а потом на Кијевску катедру, где су га дочекале године сатанске масонске Фебруарске, а потом и бољшевичке Октобарске револуције. Револуционарна олош га је убила одмах по заузимању Кијева, на данашњи дан 1918. године.

Данас се сећамо и историчара, члана Петербургске Академије наука Александра Сергејевича Лапо-Данилевског, који се упокојио на данашњи дан 1919. године. Умро је у Петрограду и сахрањен је на Смоленском гробљу.

Тога дана 1920. године стрељан је један од вођа Белог покрета, адмирал Александар Васиљевич Колчак. Припремао је руску царску флоту за заузимање Константинопоља у пролеће 1917. године, после детаљно испланиране велике победоносне офанзиве Руске армије која је требала брзо да оконча Први светски рат. Но, свеопште издаја је од сигурног победника и улоге суперсиле, Русију претворила у дивљачку државу са влашћу бољшевичке олоши коју је тек Јосиф Висарионович почео постављати на ноге и враћати јој улогу велике државе. После сатанских револуција А.В. Колчак је постао један од вођа Белог покрета са титулом «Врховног владара Сверуске владе» коју је стекао у Омску у новембру 1918. године. Крајем 1918 почетком 1919. године предузео је покушај ослобођења Москве до бољшевичке олоши али је претрпео пораз. Стрељан је без суђења у Иркутску у ноћи 6 на 7. фебруар 1920. године. На дан 4. новембра 2004. године у Иркутску је свечано откривен први споменик адмиралу А.В. Колчаку рад скулптора В.М. Кликова, а у Омску - престоници Белог Сибира – постављена је спомен-плоча у његову част. Још раније, 1999. године, на месту погибије А.В. Колчака иркутски козаци су подигли спомен-крст. Године 2005 влада Руске Федерације донела је одлуку да се острву Расторгујева у Тајмирском заливу Карског мора врати његово првобитно име - острво Колчака.

На данашњи дан 1934. године умро је Живојин Лукић, србски вајар (Београд, 10. 02. 1890 - 07. 02. 1934).

Тога дана 1939. године у Француској се упокојио познати руски живописац, графичар и сценограф Борис Дмитријевич Григорјев.

Данас се сећамо још једног руског сликара-графичара, који се прославио дивним илустрацијама руских народних бајки и Пушкинових бајки, Ивана Јаковљевича Билибина, који се упокојио на данашњи дан 1942. године. Сахрањен на Смоленском гробљу у Петрограду.

Тога дана 1960. године упокојио се велики руски физичар, троструки Херој СССР-а, отац совјетске атомске бомбе, академик Игор Васиљевич Курчатов. Под његовим руководством ратни нуклеарни програм СССР-а уродио је плодом: 29. августа 1949. године произведена је прва експлозија совјетске атомске бомбе. Под руководством Курчатова била је разрађена и прва у свету хидрогенска бомба. После тога Курчатов је рекао: «Сада имамо атомски мач. Сад се може размишљати и о мирном атому» (Заиста пророчке речи, јер да није овог мача, свакако се западни неонацисти не би либили да се коначно обрачунају са васкрслом руском државношћу, а самим тим би и слобода малих народа би била свакако илузорна имајући у виду сатанску природу власти западних неонацистичких земаља). И 27. јуна 1954. године почела је са радом прва нуклеарна електрана на свету – омиљено дете И.В. Курчатова.

Тога дана 1968. године упокојио се и руски режисер, народни уметник СССР-а Иван Александрович Пирјев.

На данашњи дан 1990. године Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР одлучио да се из Устава избрише одредба којом јој је гарантована "руководећа и усмеравајућа" улога у друштву, омогућивши тиме вишепартијски систем.

На данашњи дан 1996. године упокојила се руска песникиња и прозаисткиња и књижевни критичар Лидија Корнејевна Чуковска.

На данашњи дан 2009. године умро је Златибор Петровић, професор Факултета ветеринарске медицине у Београду, академик (Уљма, 19. 04. 1921 - Београд, 07. 02. 2009)

На данашњи дан 2011. године умро је Петар З. Илић, протојереј ставрофор, оснивач храма Свети Василије Острошки на Бежанијској коси (Причевић, 02. 03. 1939 - Београд, 07. 02. 2011)

На данашњи дан 2014. године у Сочију су отворене 22. Зимске олимпијске игре.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com