Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1522. године, после дуже опсаде Турци су заузели утврђени србски град Книн, који су први пут безуспешно опседали 1514. године. По освајању прогласили су га седиштем новооснованог Крчког и Личког санџаката. Книн је потом прелазио у руке Венеције, поново у руке Отоманског царства, па опет Венеције, Француске и Аустрије, а 1920. године је Рапалским уговором припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославији. После „здружене“ агресије неонациста (нове НДХ и неонациста из НАТО пакта), почетком августа 1995. године на Републику Српску Крајину, чији је главни град био Книн четири године, окупирала га је војска Хрватске, а целокупно србско становништво је избегло.

Царевић Димитриј је био млађи син Цара Ивана Грозног. За време царовања Фјодора Иванновича, када је практични владар руске државе био његов шурак, паметни и искусни бојар Борис Годунов, царевић Димитриј је до пунољетства заједно са мајком био удаљен са Двора у град Углич. Тај период одликовала је мудра владавина царевог шурака Годунова, све до 1591. године када је спокојство било нарушено страшним догађајем - седмогодишњи Царевић Димитриј је на данашњи дан те године био убијен у Угличу. Жители Углича када су то сазнали нису водили посебну истрагу него су побили људе задужене за сигурност Царевића, сматрајући их саучесницима. Касније је комисија из Москве донела чудан извештај о смрти Царевића, но народ није могао поверовати наивном извештају да је Царевић Дмитриј био убијен, а неки су почели пуштати гласине да је убиство наручио Бориса Годунов. На жалост, ту верзију на неки начин описује и велики Пушкин у својој драми Борис Годунов, међутим, доктор црквене историје и један од највећих архијереја РПЦ у другој половини ХХ века, Митрополит Јован Сничев, одлучно одбацује могућност умешаности Бориа Годунова у смрт Царевића Димитрија. Страшни злочин у Угличу до дан данас није разјашњен.. Царевић Димитриј је био погребен у Угличу, у дворском храму Преображења Господњег. Мноштво чуда и исцељења почело се догађати на његовом гробу, посебно људи са болессним очима. У јулу 1606. године свете мошти страстотерпца Царевића Димитрија биле су обретене нетрулежним и пренете у крипту Јована Претече у Архангелском сабору Московског Кремља. Појава самозванца Димитрија побудила је власт да се отвори ковчег са моштима светог Димитрија Угличког, кога је РПЦ канонизовала за светитеља.

На данашњи дан 1812. године у Букурешту су Русија и Отоманско царство потписали уговор о миру, окончавши шестогодишњи рат. Русија је добила Бесарабију и неке области на Кавказу, а Турцима је припала Влашка и Молдавија. Била је то година Наполеоновог нашествија на Русију па се нису могли захтевати максималистички услови, тим миром нису могли бити крунисани резултати Карађорђевог устанка али је Русија успела да издејствује да се Отоманско царство обавезује да амнестира све учеснике Првог србског устанка и Србима да повластице које уживају њени поданици. Међутим, вероломни Турци су искористили заузетост Русије у рату са француским царем Наполеоном Првим и 1813. године сломили устанак. Многи представници „другосрбијанштине“ и данас користе сваку прилику да оптуже Русију због потписивања овог мира Заиста треба бити потпуно без мозга попут србске либералне олоши, па оптуживати Русију за потписивање мира са моћном Турском империјом у години када је друга моћна империја ушла у њену престоницу Москву. Та другосрбијанска олош не помиње једну другу чињеницу, да је њихов духовни отац, духовни отац прозападне либералне Србије, духовни отац целокупне данашње сорошевске пете колоне у Србији Димитрије Обрадовић (који је бестидно наставио да се потписује монашким именом Доситеј иако се размонашио), у име Карађорђево написао једно удворничко писмо Наполеону у коме овог претечу антихриста хвали тако да се човеку повраћа и нуди му србско подаништво.

На данашњи дан 1834. године уведен је србски језик као службени у преписци с турским властима, која је до тада вођена искључиво на турском језику. Кнез Милош Обреновић је једно писмо турског везира вратио с поруком: "Ево Вам шаљем писмо натраг и препоручујем да га отворите и на српски преведете, па да ми онда овамо пошаљете". После тога преписка с турским властима обављана је на србском језику.

На данашњи дан 1879. године рођен је србски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и умјетности. Докторирао је у Бечу а потом био професор теоријске физике, бавећи се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, популарних дела и уџбеника. Дела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".

На данашњи дан 1944. године умро је србски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић, професор београдског Универзитета, члан Српске краљевске академије. Објавио је око 700 студија, путописа, бележака и коментара о србским народним обичајима и уредио је више књига "Етнографског зборника" Академије. Дела: "Из Србије кнеза Милоша", "Наш народни живот", "Природа у веровању и предању нашег народа", "Србија прије сто година", "Македонија".

На данашњи дан 1976. године, пуштена је у редовни саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима од 1952. године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза централне Европе са средњим Медитераном.

На данашњи дан 1986. године, двојица совјетских космонаута изашла су из орбиталне станице "Саљут 7" и провела непуна четири часа у "космичкој шетњи".

На данашњи дан 1987. године умро је србски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

На данашњи дан 1994. године, у артиљеријском нападу снага Хрватског вијећа одбране на Брчко погинуо један, а рањено 15 цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 километара северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број пројектила из тешких хаубица.

На данашњи дан 1995. године, на филмском фестивалу у Кану филм "Подземље - била једном једна земља" режисера Емира Кустурице добио "Златну палму", другу главну фестивалску награду у каријери овог великог србског режисера.

На данашњи дан 1995. године муслимански војници, који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а , у ширем подручју Руповог брда убили, а затим масакрирали петорицу србских цивила из Милића. Убијени су Љубиша Голић, Бранко Николић, Миладин Савић, Милосав Петровић и Милош Мишић, који су на мјесту удеса, неколико километара изван "заштићене зоне", секли дрва.

На данашњи дан 1997. године Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. Слава Богу, руски народ на Криму је поништио сулуду одлуку издајника руског рода Никите Хрушчова и данас је Крим поново у саставу матушке Русије, пошто је народ на референдуму огромном већином изгласао излазак Крима из састава наказне неонацистичке државе Украјине.

Неонацисти из НАТО пакта убили су на данашњи дан 1999. године најмање троје људи, а више их је рањено у нападу на Алексинац. У нападу неонациста срушено је 10 кућа до темеља, а око 30 је оштећено. Истог дана потпуно је уништен телекомуникациони релеј на Запучју код Ужица. Поново је бомбардована електро-мрежа у Србији на подручју Београда, Ниша, Алексинца, Пирота, Владичиног Хана и неколико градова на КиМ. Бомбардована је и индустријска зона у северозападном делу Ниша. У рејону Пирота бомбардовано насеље „Танаско Рајић“ у југоисточном делу града, викенд-насеље „Свети Јован“ и Црни врх на Старој Планини. Гађан је мост на Јужној Морави у Владичином Хану. Војни команданти неонацистичког НАТО пакта су добили политички пристанак да нападају и цивилне телефонске и компјутерске мреже у Југославији како би се пресекла комуникација између Београда и југословенских снага безбедности на КиМ. План НАТО неонациста је био да се пресеку главни телефонски системи, направи хаос у компјутерском систему и систему мобилне телефоније. Исте године, истог дана, специјални изасланик руског председника Виктор Черномирдин је допутовао у Београд. Међутим, содомиста Ахтисари није дошао у Београд због одлуке Хашког трибунала да подигне оптужницу против Слободана Милошевића, али је Черномирдин том приликом изразио наду да ће заједно са њим ипак доћи у Београд после још једне рунде трипартитних разговора (Талбот-Ахтисари-Черномирдин) у Москви. Циљ посете специјалног изасланика руског председника Виктора Черномирдина Београду било је разјашањавање позиције југословенског руководства о размештању медународних снага на КиМ. Руска позиција у вези с овим питањем је била да снаге СРЈ не треба да буду потпуно повучене са КиМ, него смањене до одређеног нивоа, јер међународне снаге неће моћи да делују у безбедносном вакууму. Русија је предложила да команду над међународним контигентом преузме једна од неутралних држава попут Финске, док су САД упорно тражиле да команду има НАТО. САД су Русији предлагале да командант руског контигента преузме и улогу заменика командата међународних снага на КиМ. Руски војно-дипломатски кругови су истицали да је Русија спремна да у мировној операцији на КиМ учествује са 10.000 војника. СР Југославија је тог дана прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да СБ УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

На данашњи дан 2003. године, бивши начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић, оптужен пред Хашким трибуналом, умро је на Војно-медицинској академији у Београду.

Данас се сећамо и космонаута, двоструког Хероја Совјетского Савеза Олега Григорјевича Макарова (1933-2003). Три пута је летео у космос. Умро је 28. маја 2003. године од инфаркта, сахрањен је у Москви на Останкинском гробљу.

На данашњи дан 2004. године, главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић убијен је у Подгорици. Медијски мрак у Црној Гори све више пропагира улазак Црне Горе у загрљај крвника свог народа, у загрљај неонациста из НАТО пакта.

На данашњи дан 2008. одине, Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио да је БиХ крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.