Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1848. године у Сремским Карловцима, скупштина представника 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно са делегатима из Србије, изабрала је Митрополита Јосифа Рајачића за Патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и Угарској на аутономни политички и културни развој, а 15. маја је прогласила Србску Војводину која је обухватала Срем, Војну крајину у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима и Бана с Војном Крајином и кикиндским округом. Прокломован је савез Србске Војводине са Славонијом, Хрватском и Далмацијом. Аустријска и мађарска влада прогласиле су одлуке Мајске скупштине незаконитом, али је аустријски Устав од 4. марта 1849. године потврдио оснивање Србске Војводине и Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије,а аустријски цар је додао титулу великог војводе.

На данашњи дан 1851. одине, рођен је србски писац и лекар Лаза Лазаревић, један од највећих србских писаца-реалиста. Завршио је право у Београду, а медицину у Берлину. Лаза је написао само девет приповедака од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Патријархални поглед даје његовим приповеткама посебну драж, иако је то за будаласту социјал-комунистичку критику представљало ману. Приповетке су му сажете, са јаким унутрашњим драмским набојем и имају класичну вредност. Преводио је руске писце, међу њима и великог Николаја Гогоља, као и француског писца Ежена Сркриба. Као лекар је учествовао у организацији санитета у Србији и објавио је 54 рада у стручним медицинским часописима, нека веома значајна. Остале приповетке: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".

Данас се сећамо писца Сергеја Тимофејевича Аксакова, оца знамените браће Константина и словенофила Ивана Сергејевичей Аксакова. Сергеј Аксаков се упокојио на данашњи дан 1859. године.

На данашњи дна 1862. године, рођен је србски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, дивни сликар мачванског села, које је описивао са толико љубави. Као и Лаза, идеализовао је патријархални живот. Добар зналац србског језика, користио га је у својим дивним романима, приповеткама и позоришним комадима. Дела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповедака "Слике из сеоског живота ", Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с певаљем "Ђидо", комад "Потера".

На данашњи дан 1887. године, у Београду је основана Провизорна опсерваторија Велике школе, чији је рад омогућио израду мноштва научних радова који су омогућавали истраживања климатских услова. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. године, опсерваторија је постала његов саставни део.

Данас се сећамо надахнитеља и организатора дружине Светог Крста у армији адмирала А.В Колчака, професора Дмитрија Васиљевича Болдирева, који је умро 1920. године у Иркутску.

Данас се сећамо и Светитеља Игњатија (у миру Дмитрија Александровича Брјанчанинова). Припадао је старој дворјанској фамилији Брјанчанинових, чији је родоначелник био бојарин Михаил Бренко, оруженосац Великог кнеза Московског Димитрија Ивановича Донског. Император Николај I позвао је оца игумана Игњатија у Петербург; по Виској препоруци и по жељи Светог Синода рукоположили су га у архимандрита и одредили за настојатеља Сергиевске пустиње. Тамо је преживео 24 године, просто је препородивши, па је 27. октобра 1857. године био хиротонисан у епископа Кавкаског и Црноморског. Следеће године владика стиже у Ставропољ и ту га је обузела тешка болест, оспа. Преосвештени је затражио пензију и 1861. године се преселио у Николо-Бабаевски манастир. Овде је, слободан од службених обавеза, све своје време до краја живота (1867) провео у раду на писању духовних књига. Значај дела Светитеља Игњатија, – живог опита делатног подвижника, који је стварао свој духовни живот на основи Светог Писма и Предања Православне Цркве – просто је непроцењиво. Богословско наслеђе Светитеља било је прихваћено од читалаца са великом љубављу и благодарношћу.

На данашњи дан 1931. године, умро је србски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан српске краљевске академије. Он је највећи део ставаралаштва посветио херојској романтичарској музици. Његове соло песме и многе хорске композиције уз пратњу клавира дале су посебан допринос србској музици. Завршио је Оргуљашки школу у Прагу и у Београду је био диригент Певачког друштва "Обилић". Дела: хорови "Народни збор", "Јуначки поклич", "Кола", "Поточара", "Задовољна река", соло песма "Чежња", "Кажи ми, кажи, Стојанке", црвена музика "Литургија", "Помен", "Царју небесни", "Опело".

Тога дана 1931. године упокојио се руски државни делатник кнез Борис Александрович Васиљчиков. За време Руско-јапанског рата, Васиљчиков је радио на театру ратних дејстава као главно-опуномоћени Црвеног Крста. Од 1906. године он је предводио Руско друштво Црвеног Креста (РДЦК).

На данашњи дан 1941. године, министар унутрашњих послова клеронацистичке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић у Другом светском рату је прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и сигурност ", што је био "правни основ" хрватских власти о истребљењу Срба, Јевреја и Рома, којим је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.. Још један допринос људској антцивилизацији представника тисућљетње културе…

Тога дана 1954. године погинуо је пуни каваљер ордена Славе, старешина минобацачког рачунања Иван Михајлович Калиничев. Рођен је у Ставропољском крају у породици потомственог кубанског козака.

Тога дана 1985 .године упокојио се конструктор авиомотора, академик Александар Александрович Микулин.

Данас се сећамо и научника-механичара, специалисте у области аерохидродинамике Георгија Ивановича Петрова, који се упокојио 1987. године.

Тога дана 1988. године скончао је адмирал Флоте Совјетског Савеза, двоструки Херој Сергеј Георгијевич Горшков.

Тога дана 2008. године упокојио се пилот-јуришник, генерал-мајор авијације, двоструки Херој Совјетског Савеза Анатолиј Константинович Недбајло.

На магистралном путу Призрен - Сува Река, на раскрсници код села Кориша, општина Призрен, неонацистичка НАТО авијација је бомбардовала колону од 500 - 600 албанских избеглица. Погинуло је 48 људи, а рањено је 60. Касетним бомбама неонацисти су гађали подручје између Урошевца и Приштине, а неколико бомби пало је и у близини Старог Трга и репетитора Кутловац. Са пет пројектила гађана је околина железничке станице у Призрену. У три налета неонацисти су поново гађали зграду Телевизије Нови Сад.

Шеф америчког генералштаба Хенри Шелтон изјавио је на конференцији у Вашингтону да би Војска Југославије могла још "поприлично дуго" да одолева нападима НАТО и да је сукоб у Југославији можда још далеко од краја. Амерички министар одбране Вилијам Коен је, говорећи на истој конференцији, упозорио да ће НАТО, уколико председник СР Југославије Слободан Милошевић "не попусти", наставити да напада југословенске снаге на КиМ све док их не деградира до тачке када ће терористичка ОВК моћи да преузме иницијативу. Човек заиста мора да се запита – да ли НАТО протуве уопште знају за појам војничке части!

Кинески представници у СБ УН истакли су да ће та држава блокирати изгласавање хуманитарне резолуције о тзв. косовској кризи све док СБ не осуди бомбардовање амбасаде Кине.

Невладина организација за заштиту људских права, „Human Rights Watch“, упутила је генералном секретару НАТО Хавијеру Солани писмо у коме је изразила забринутост због све већег броја цивилних жртава у агресији на СРЈ. „НАТО тврди да ратује како би заштитио људска права. Ако је тако, од суштинске је важности да, без изузетка, поштује људска права у рату који спроводи. НАТО мора урадити све што је у његовој моћи како би избегао погађање цивила“ - поручио је извршни директор ове организације, Кенет Рот. У поруци Солани изражава се посебна забринутост због уништавања фабрика, напада на електроенергетски систем, уништавања неколико југословенских ТВ и радио станица, напада на цивилне објекте као што су болнице и амбасаде, и напада на цивилна возила. Колики су НАТО зликовци, кад нас и ови штите…