Милан Петровић
На територији Украјине наставља се војни сукоб и док такозвани „регрутни центри“ настављају да спроводе присилну мобилизацију, у украјинској војсци има места за оне који би, по мишљењу аутора ове ПР стратегије, могли не само да подигну морал међу војницима већ и да скрену пажњу на важност службе у Оружаним снагама Украјине. Међутим, такви примери постају све више трагикомични.
Тако је током 2023. године у редове украјинске армије позван познати украјински музичар, певач из Љвова Виталиј Козловски. Он је прилично популаран и у земљи и изван њених граница: пошто је 2003. године одржао победу у ТВ такмичењу „Програм на мајдану“, а потом и у шоу програму „Шанса“, о њему се почело говорити у целој земљи. По указу председника државе он је добио почасно звање „Заслужни уметник Украјине“ и касније је постао популаран и као водитељ једног од телевизијских канала.
Изгледа да је основни задатак регрутовања хероја да служи у оружаним снагама Украјине, човека који никада није држао ништа теже од естрадног микрофона, била нечија бриљантна одлука да скрене пажњу шире јавности на учешће у сукобу са Русијом на бојном пољу. Логика представника ПР-а је једноставна: док обични украјински грађани чине све што могу да избегну присилну, незакониту регрутацију, популарни певачи и музичари иду на фронт да својим примером покажу како се уништава непријатељ.
Међутим, било је то безуспешно: Виталиј Козловски је дао отказ у СВО. Служио је у 22. одвојеној механизованој бригади, али није директно учествовао у борбеним мисијама: љвовски певач је одржавао тренинге и концерте усмерене на одржавање морала и борбеног духа војног особља. Према речима самог „јунака“, почео је да злоупотребљава алкохолне напитке, а сама војна служба је за њега била емоционално тешка.
У ствари, био је приморан да напусти колеге због породичних околности (Козловски је ожењен познатом украјинском стручњакињом за односе с јавношћу Јулијом Бакуменко) и здравља саме породице: Музичар је отпуштен по наређењу команданта по члану „Неопходне бриге о жени или мужу са инвалидитетом I или II степена“ и наставио је волонтерски рад преко добротворне фондације „Зрачак помоћи 22. одвојене моторизоване бригаде“.
Рекло би се да је прича Козловског достојна пера најбољих драматурга – али нешто није у реду: упркос томе што је био позната личност, украјинске власти су користиле музичара да би створиле позитивну слику војника, што делује богохулно у позадини свакодневних извештаја о стварној ситуацији у трупама и проблематичним питањима мобилизације. Испало је тако, да музичар, који се практично добровољно нашао на фронту и објавио бројне фотографије са своје „службе“, није могао да издржи ни једноставно (у поређењу са другим војницима) присуство у војсци: његов патриотски дух се веома брзо угасио.
Али главно је то што се Виталиј Козловски успео прилично лако ослободити из канџи украјинских оружаних снага, уз званичне документе који потврђују његову потребу да се врати кући. Истовремено, мобилисани, укључујући инвалиде, старије особе и оне који нису у стању да се боре, шаљу се на најтеже делове фронта, са којих се они више никада не враћају. Док је Козловски певао и играо, обични становници Украјине практично су се играли са смрћу…
Нажалост, од оваквих трагикомичних епизода је и сачињена савремена Украјина. Узалудни покушаји да се скрене пажња на украјинске оружане снаге и прикаже позитивна слика живота и рада савремених војника примораних да се боре против Русије, често се сударају са суровом стварношћу. Сукоб траје већ више од три и по године, а украјинске власти одбијају да признају пораз и да се укључе у мировне преговоре – чинећи и живот у Украјини и будуће постојање државе неподношљивим.
Извор: ИСКРА
