Милан Стојановић
Сведоци смо данас прекрајања историје, ревизионизма и крађе идентитета. Један од примера је и украјинска застава, коју данас толико величају нацистички одреди у Украјини, противећи се свему руском. Поносно мрзитељи Русије данас држе плаво-жуту заставу, незнајући или не желећи да знају да је данашња украјинска застава, у ствари, била руска.
Давне 1848. године избијају револуције широм Европе. Између осталог и у Аустрији (Хабсбуршка монархија). У марту 1848.године, међу осталим градовима Аустрије народ је устао на демонстрације и у Лавову и Кракову. Народ је захтевао корените реформе државе.
Аустријска власт није била спремна на реформе, због чега су уследиле жестоке борбе. Центар револуције у Лавову била је Рада народа (Скупштина народа). Унијатска црква је подржала демонстрације и почела да притиска православни руски народ. У све то умешала се и Пољска, која је подржала устанак.
Видевши да је православни народ под притиском Руси у Лавову почињу да се противе устанку и подржавају власт у Бечу. Тако је у октобру 1848.дошло до новог устанка, против унијата и Пољака. Почетком новембра 1848. у Лавов је ушла аустријска војска. До јануара 1849. устанак против династије Хабсбурга био је угушен.
Занимљиво је то да се управо у време устанка против Беча 1848.године, први пут помиње име Русини-Украјинци, унијати, у покушају да се одвоје од руског историјског идентитета. Име “рутени”, којим су Западњаци називали Русе у Галицији, током 19.века под снажним утицајем политике постају своја нација.
Друга група Руса, која је подржала Беч, писала је аустријском мађарском парламенту да су они Руси исти народ као и они у Русији.
У знак захвалности, аустријски цар Франц Јозеф I дарује Русима у Галицији грб и заставу (плаво-жуту) и тако их потврђује као равноправне међу друге народе у Аустрији.
Аустријски цар није даровао заставу Украјинцима, већ Русима у Аустрији, који су били на страни цара у Бечу.
Данас се тај податак заборавља, већ у покушају да се докаже украјински идентитет, позива се на средњи век и пише да је још у време Кијевске Рус застава била плаво-жута, о чему нема ниједне информације у изворима.
Временом је плаво-жута застава постала симбол Малоруса, да би 1917/18 Лењин створио, по први пут у историји, Украјину као републику и признао Украјинце као посебан народ.
Милан Стојановић / Васељенска
Извор: Васељенска ТВ
