Дане Чанковић
Они који су се називали српском елитом, интелектуалцима и политичарима, више деценија запуштали су и напуштали српски виноград, Косово и Метохију, али то не значи да га сада треба дати другом виноградару или још горе заменити га бајковитим имагинаријумом – Задругом 2.
Довољно је, у задњих сто година, упоредити економске и идентитетске показатеље српског народа са таквим показатељима осталих народа на простору бивше Југославије, па да се уочи бољи и бржи развој других и то често на штету српског народа (стварање вештачких народа, геноцид над српским језиком – истом језику дају се различита имена, отимање српских територија, уставима заједничке државе даје се предност пре свега Словенији и Хрватској, српски идентитет слаби, заборавља се српска култура и књижевност, српске песме и речи, смањује се употреба ћириличног писма, деци се дају страна имена, што уопште није неважно – имена и речи носе својеврсну енергију).
Такав негативан процес омогућен је захваљујући српским политичарима, елити и интелектуалцима. Због истине и поуке будућим српским генерацијама, са ове временске удаљености и очигледних штетних последица, треба преиспитати рад и учинак некадашњих српских политичара, елите и интелектуалаца и све назвати правим именом. Многи тзв. српски политичари, елита и интелектуалци, пажљивом анализом њиховог рада и учинка за свој народ, били би смештени у категорије кукавица, неспособних, саможивих, издајника и велеиздајника. И сада „српска елита“, често крадући новац од државе и народа, школује своју своју децу на Западу и многа та деца буду изгубљена за српски народ, тако чинећи двоструки грех.
Можда би требало кренути и нешто раније, од једног од највећих скретничара српског народа Вука Стефановића Караџића, који је поред несумњиво драгоценог књижевног рада успео да стањи разумевање наше са словенским народима, пре свега руским, и привуче нас нама ненаклоњеном Западу.
И у овом времену имамо скретничаре који српски народ покушавају да одведу на пут искључивог материјализма, одричући се Косова као система вредности који нам даје живи идентитет и снагу за слободом. Косова, које је жива веза нас са нашим прецима и потомцима. И сваки корак напред на том путу материјализма, без Косова, јесте погрешан корак који нас води у коначан пораз и нестанак као српског народа. На том путу искључивог материјализма, без моралности и духовности, неминовно би се јавила немилосрдна диктатура или би се међусобно варали, пљачкали и убијали, без обзира на законе.
Неопходан нам је онај који ће нас одвести на пут добра, духовне обнове. На том путу однеговаће се добар човек, који је радан, моралан, говори српским језиком, пише ћириличним писмом, који је родољуб, који је верујући. Такви људи чине здраво српско друштво и воде га и у економски и сваки други напредак. Такво здраво српско друштво знаће како да врати и обнови Косово. Дакле, није суштина и приоритет решити се Косова са огромним природним и духовним богатством и поклонити га неком другом, него изградити здраво српско друштво. Зато би бриселски разговори о статусу Косова требало да се заврше неуспехом. У томе образ нам може сачувати и Харадинај. Никако није добро ни да се организује међународна конференција само по питању Косова. Потребно је исте проблеме, произашле распадом Југославије као заједничке државе решавати на исти начин. Успоставити принципе. Ако се могу мењати Брозове, комунистичке границе Србије, онда зашто се не могу мењати такве границе Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније (Бадинтерова комисија је рекла да аутономне покрајине Србије не могу бити независне. Римске и Осимске споразуме потписала је са Италијом Југославија).
Српски народ треба да воде храбри визионари, родољуби који се Богу моле, тада ће сагледати светске процесе и промену односа снага у свету, сачувати српски народ и његов идентитет и створити државу коју ће српски народ волети, са разлогом. Треба да се пробуди Србин, добри човек, треба сагледати долазак великих догађаја и могућности, узети учешће у њима са великом вером, пожртвовањем и активношћу која ће водити у стварање нечег великог за свој народ.
Српски народ има две основне могућности у стварању државе. Једна је, да попут Словенаца и Хрвата створи своју националну државу у којој ће у великом проценту живети Срби. То подразумева стварање српских националних територија на простору бивше Југославије, које би се путем референдума интегрисале у јединствену државу. Пре више од десет година Покрет „Избор је наш“ предлагао је, као најбоље мирно решење међународну конференцију о границама на Балкану. Таква конференција имала би за циљ да дефинише ко има право на самоопределење и на којој територијалној целини, а онда да сви који то право имају, на референдуму се изјасне у којој и каквој држави желе да живе.
Просто је неправедно да Независна Држава Хрватска, која је у континуитету вршила геноцид над српским народом, убијала га и протеривала буде награђена… тим пре што су Срби гинули за садашњу територију Хрватске замеривши се Италији. Време је да се због тога Срби извине Италијанима и са њима успоставе искрено пријатељство.
Друга могућност јесте да се покаже лепота и снага србства и православља која ће привући друге народе и вероисповести, како би се формирала добра и моћна држава, која би се темељила на слободи колективитета и појединца, супротно Југославији која је потискивала слободу народа, поготово српског и његов идентитет, и гурала по страни религију као израз смисла човековог. Основ те моћне и добре државе био би историјски договор Срба и Муслимана, Бошњака или како год хоће да се назову. У томе би се могло наћи и решење за Косово.
Можда Жељко Митровић, који се представља као власник Пинк телевизије, за Косово има друго решење које нуди – хлеба и игара, мада је и ту плагијатор. Случајно сам, пре неколико дана, погледао његову рекламу за Задругу 2, и рекао бих, рекао би он више пута, генијалну изјаву о свом бајковитом имагинаријуму, Задрузи 2. „Рекао бих да је то социолошки експеримент, реко бих да се људи различито понашају у различитим амбијентима“, говори Митровић. Свака част, генијално, Митровићу Жељко. Направите анкету у основним школама са питањем „Да ли се људи различито понашају у различитим амбијентима“. Неки ђаци би се слатко насмејали.
Али, Митровићу, човек је и „ситуационо“ биће. Док су ситуације, околности, да кажем, нормалне, онда ће се човек у различитом амбијенту понашати различито, али када се праг нормалности пробије, када ситуација, па рекао бих и нечастиве силе крену да утичу на човека, онда се он понаша исто у различитим амбијентима, а у складу са „екстремном“ ситуацијом.
Праг нормалности различит је код различитих људи. Зар ниси видео у твојим ријалитијима до сада, да када му или јој „надође“, онда се бије, плаче, секса… без обзира који је амбијент и што је пред камерама и у јавности. Кад смо код плакања, да ли би ти поново заплакао пред госпођом Миром Марковић, у канцеларији, на улици, или у свом ријалитију? Ситуација те, Жељко, може навести да се понашаш како никад не би помислио, а не амбијент. И сада нешто што је важније. Обрати пажњу на безбедност учесника у Задрузи 2, јер у Србији има доста миграната, који су присталице традиционалних и истинских вредности, па их ситуација може одвести у погрешном правцу, и извршити, не дај Боже, терористички напад на твоју Фарму, извињавам се, сетио сам се – на Задругу 2.
И на крају сваки текст завршавам: Победимо кризу радом, радујмо се и радимо.
Бања Лука, 04. септембар 2018.
Председник СНП „Избор је наш“ Дане Чанковић
Извор: ХРОНОГРАФ
Фото: РУНЕТ
Опрема текста: Саборник
