Поштовани читаоци, са сајта RuSerbia.com пренели смо текст на руском језику о погледу из Србије на ситуацију у Украјини (ОВДЕ). На питања новинара и публицисте Владимира Басенкова одговорили су Раде Јанковић, Стеван Гајић, Зоран Чворовић и уредник "Саборника" Ранко Гојковић. Овде преносимо одговор уредника "Саборника" на србском језику и превод Владимира Басенкова на руски језик...
Ранко Гојковић, одговор на питања Владимира Басенкова
Какве глобалне последице може имати специјална операција Русије у Украјини? Како ће се то одразити на Европу, а поготово на Србију?
Ово се може сматрати као једно питање, па ћу у склопу једног опширнијег одговора, покушати да одговорим на оба питања. Пре него што нешто кажем о томе, ја бих подсетио на величанствену песму руског генија А.С. Пушкина „Клеветницима Русије“. Поводом несугласица између Русије и Пољске и болесног мешања и русофобије Запада, Пушкин прво указује на надмене Пољаке и Русе верне, потом пита, шта ће бити са словенским потоцима ако пресахне руско море? Потом поручује Западу да остави Словене на миру и њихове породичне свађе, подсећајући их да је руска непокорност, да је руска крв откупила и слободу Европе, а не њихово европско дрхтање пред силом. Да би их на крају озбиљно упозорио да на руским пољима има много места што крију гробове њихових дедова и да им је паметније да са Русима покушају речима.
После Пушкина, још је много гробова гордих синова Европе посејано на руским пољима. Руска дипломатија последњих година је покушавала да дипломатским језиком добаци до умова тих западних умоболника, да је боље са Русима покушати речима, а не силом. Узалуд. Западни свет је као суманута птица грабљивица кренуо на потпуно опкољавање Русије, од Украјине је направљена неонацистичка држава са невероватном дозом ксенофобне русофобије. Јасно је и сваком лаику да су неонацистичка Украјина и њен припремани улазак у НАТО представљали смртну опасност за Русију. Рат је почела још 2014. године хунта у Украјини и ова војна операција Русије у ствари је најбржи пут за окончање рата у Украјини.
Генерално гледано, Запад је бомбардовањем Србије 1999. године почео рат против православне словенске цивилизације. Сваки рат се у неком тренутку и заврши, Запад је показао да не зна за реч дијалог, познаје само монолог и мораће да жање оно што је деценијама сејао. Као што су Хитлерови нацисти напредовали све до Курска, тачније до Прохоровског поља, а после тога се повлачили све до Берлина, тако је и овде повратак Крима у родну луку представљао ту прекретницу после које почиње процес сабирања руских земаља. И не само руских, даће Бог. Дакле, рећи ћу отворено своје мишљење, после повратка Кијева, мајке руских градова, у родну луку, доживећемо и повратак Константинопоља у руке Православних и поновне службе у светој Аја Софији. Ово не због неке супер моћи Руса као таквих и руске државе, него због тога што Бог не бива поруган, што је са православним Русима Истина, а као што нам пренесе и доказа свети Александар Невски, није Бог у сили него у Истини. А са ким је Бог, ко ће против њега? Потом, наравно, и повратак светог србског Косова и Метохије у родну србску луку.
Наравно да ће то изазвати бројне потресе, мноштво мањих или већих ратова и криза, поготово у Европи, али зар то „бела демонија“ како данашњу антихришћанску Европу назва свети србски златоусти владика Николај (Велимировић), није тражила, зар то одавно није заслужила заједница која се толико труди да се уподоби библијским градовима Содом и Гомора? После Другог светског рата једно време је било уобичајено да се они који мрзе друге нације зову нацистима, они који мрзе друге расе да се зову расистима, а задњих неколико деценија имамо ситуацију да оне који мрзе Русе и Србе – на Западу зову борцима за демократију. Е па због тог патолошког цинизма, Европа ће морати да плати цену и да, понављам, пожање оно што је посејала.
Ето какве глобалне последице, по мом мишљењу, можемо очекивати после операције ослобођења Украјине од неонацистичке власти, коју је покренула руска армија.
† † †
Какие глобальные последствия может иметь военная операция России на Украине? Чем это обернется для Европы и для Сербии в частности?
Ранко Гойкович, общественный деятель, публицист, писатель, переводчик:
Я хотел бы вспомнить великолепную поэму русского гения Александра Пушкина «Клеветникам России». Она — о разногласиях между Россией и Польшей, вмешательства и русофобии Запада. Пушкин сначала указывает на заносчивых поляков и верных русских, потом спрашивает, что будет со «славянскими ручьями», если высохнет «русское море»? Затем он велит Западу оставить в покое славян и их семейные ссоры, напоминая им, что русской кровью была куплена свобода Европы. В конце концов, он серьезно предупредил их, что на русских полях много мест, где спрятаны могилы их дедов, и что им разумнее с русскими не спорить.
После Пушкина на русских полях было заложено еще немало могил гордых сынов Европы. В последние годы российская дипломатия дипломатическим языком пытается достучаться до умов тех западных безумцев, объясняя, что с русскими лучше говорить на словах, а не языком силы. Напрасно. Западный мир, как бешеная хищная птица, задался целью полностью окружить Россию, а Украину сделали неонацистским государством с невероятным уровнем ксенофобской русофобии. Также любому обывателю ясно, что неонацистская Украина и ее планируемое вступление в НАТО представляло смертельную опасность для России. Хунта в Украине начала войну в 2014 году, и военная операция России сегодня, на самом деле, является самым быстрым способом закончить войну на Украине.
Войну против православной славянской цивилизации Запад начал с бомбардировки Сербии в 1999 году. Каждая война когда-то заканчивается, и Запад показал, что он не знает слова «диалог», и ему придется пожинать то, что он сеял десятилетиями. Как гитлеровские нацисты продвинулись до Курска, точнее до Прохоровского поля, а потом отступили до самого Берлина, так и здесь возвращение Крыма в родную гавань стало переломным моментом, после которого начался процесс собирания русских земель. И не только русские, даст Бог. Итак, скажу открыто свое мнение: после возвращения Киева, матери городов русских, в родную гавань, мы переживем возвращение Константинополя православным и новую службу в Святой Софии. Это не благодаря какой-то сверхмощи русских как таковых и Российского государства, а потому, что Бог не поругаем, есть Истина у православных русских, и как передал нам святой Александр Невский, «Бог не в силе, а в Правде». А с кем Бог, кто будет против него? Потом, конечно, произойдет и возвращение святых сербских Косово и Метохии в родную сербскую гавань.
Конечно, это вызовет многочисленные потрясения, множество мелких и крупных войн и кризисов, особенно в Европе, но неужели «белый бес», как называет сегодняшнюю антихристианскую Европу святой сербский златоуст-епископ Николай (Велимирович), не просит, разве давно этого не заслужило общество, которое так старается быть похожим на библейские Содом и Гоморру? После Второй мировой войны тех, кто ненавидел другие народы, принято было называть нацистами, тех, кто ненавидел другие расы, называли расистами, а в последние несколько десятилетий на Западе тех, кто ненавидит русских и сербов, называли борцами за демократию… Что ж, за этот патологический цинизм Европе придется расплачиваться и, повторяю, пожинать то, что она посеяла.
Вот каких глобальных последствий, на мой взгляд, можно ожидать после операции по освобождению Украины от неонацистского правительства, которую начала российская армия.
Извор: RuSerbia.com
