На једно од најчешћих питања у Гуглу на српском језику „Зашто учити руски језик" одговара професор руског језика и књижевности и виши предавач Пермског националног истраживачког политехничког универзитета Иван Голушин. Чланак је објављен 23. фебруара у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.
Зашто треба учити руски језик? Одлично питање на које, уверен сам, сваки човек у Србији ако и не зна, бар наслућује одговор. Могао бих рећи да без обзира на љубав нашег народа према Русији, руском народу и језику, као једним од наших најближих, многи људи ће се изненадити кад чују да је знање руског језика и веома практична ствар. А ево и зашто.
Због растућег економског, војног и политичког утицаја Русије, руски језик је све више тражен. Приметно је да се геополитичка ситуација у свету драстично мења, улога Русије је све већа, и у многим несловенским земљама, посебно западноевропским, а такође у САД и Канади, знање руског језика је велика предност за сваког човека. Оно вам може понудити и одличан посао у великим руским, али и западним компанијама, које сарађују са многим фирмама, институцијама, државама.
На руским интернет претраживачима, и уопште, на „руском интернету“ можете пронаћи све што вас интересује, али буквално све. Руски језик је по заступљености други језик на интернету, одмах после енглеског. Странице на осталим језицима, где су основне информације преузете из извора на енглеском језику, допуњују се информацијама и подацима са страница на руском. Савремена литература из свих научних области, белетристика, стара и нова кинематографска и музичка остварења само су део онога што можете наћи. Руски и совјетски анимирани филмови увек су били популарни, данас још више, захваљујући интернету.
Руски језик је једини словенски језик који је и светски – званични језик Уједињених нација. Сама та чињеница говори о томе да је веома поштован у свету и да га све више људи говори, посебно у Европи и Азији. Многи ће бити изненађени кад кажем да је руски језик заступљен у већини ексклузивних (и мање ексклузивних) туристичких места – било да су у питању музеји, хотели, ресторани. У нашем образовном систему руски језик неправедно је запостављен – инсистирањем на учењу западноевропских језика и форсирањем западне културе, системски се руше мостови према Истоку. Људи у Србији често изговарају фразе енглеског језика, које не могу да понове на српском. Учење руског прави равнотежу, помаже да српски не ишчезне са светске језичке сцене услед агресивног утицаја западних, првенствено енглеског, језика. Учењем руског човек много научи и о српском, као и о словенској језичкој и културној прошлости.
Руски језик је језик науке. У Русији је направљен први радио (Попов), авион, хеликоптер, бомбардер (Сикорски), прва балистичка ракета, космички брод, сателит (Корољев), периодни систем елемената (Мендељејев)... Космонаутика и Циолковски. Сеизмологија и Голицин. Еволуциона ембриологија, упоредна патологија, имунологија и Мечников. У директној вези са науком је и образовање у Русији. Иако се не улаже у њега толико колико у другим земљама, у Русији се може стећи врхунско образовање.
Учењем језика једне земље учи се и њена култура. Руски језик је језик културе. Ниједна грана уметности се не може замислити без Русије, руског језика. На руском језику су написана нека од највећих дела светске књижевности. Преводи Пушкина и Јесењина никад неће звучати попут оригинала, те би истински љубитељи књижевности обавезно требало да га знају. Чајковски, Шостакович, Глинка, Бородин, Стравински, Рахмањинов. Лабудово језеро, Кнез Игор, Крцко Орашчић. Андреј Рубљов, Шишкин, Васњецов, Ајвазовски, Репин, Кандински, Маљевич. Ермитаж, Третјаковска галерија, Руски музеј, московски Кремљ с Палатом оружја и Дијамантским фондом, Храм Христа Спаса, Василија Блаженог, Ипатијевски манастир, Лавра Сергија Радоњешког, Лавра Александра Невског... Треба ли шта више рећи?
Једна пријатељица ми је рекла – када говориш на руском, то је као да причаш најлепше бајке, певаш најлепше песме – продире ти у душу, дира те у срце. Ето зашто треба учити руски језик!
Аутор је професор руског језика и књижевности и виши предавач Пермског националног истраживачког политехничког универзитета
