Дозволите да поздравим учеснике конференције у име ветеранских и друштвених организација Русије и да пожелим успјешан рад те да понудим нека размишљања о свијету без фашизма.
У чувеном филму Станислава Ростоцког, „Преживјећемо до понедјељка“, налази се ова фраза: „Срећа је када те разумију“. Парафразирајући може се рећи: „Срећа на планети је када народи разних земаља разумију један другог.“ Учествујући на међународним и свјетским форумима у разним земљама и на разним континентима видим да Русе не разумију увијек. Љубав и уважавање нису честа појава. Међу малобројним земљама, гдје ја на прави начин почињем да се поносим тиме што сам Рускиња – налази се мала европска држава Република Српска (БиХ). Само овдје искрено и без било каквог лицемјерја воле и уважавају Русију, само овдје ја сам видјела и видим плакате: „Бог на небу, Русија на земљи“, „Русија, хвала“.
Углавном, у самом центру европског Балкана, наша земља, која данас има много више спољних непријатеља него пријатеља, види се постојање поузданог потенцијалног савезника, који је спреман на најтјешњу сарадњу. И треба урадити мало – показати вољу за реалним зближавањем. Један од фактора који се реализује је и наша конференција. Она има међународни историјски значај за садашњу генерацију, независно од година, националности, вјероисповијести, будући да има своју историјску одговорност за учвршћивање руског свијета на Балкану и сјећања на Велику Побједу, остварену јединством 1945. године.
Чињенично на Балкану постаје узнемирујуће. Америка и НАТО потежу поновно стварање републике послије распада Југославије образујући војну коалицију против Русије. Хистерија против руског свијета, подстакнута непријатељима Русије, нажалост наилази на разумијевање у неким либералним круговима српске политичке и финансијске елите која је оријентисана на Запад.
Ми, Русија, друштво, организације ветеране, природно не можемо остати индиферентни према тим дешавањима на Балкану, када српском народу покушавају да избришу историјско сјећање и да униште пријатељство између два братска словенска народа.
У исто вријеме када амерички политичари и друштвене вође опсједнуте Блиским Истоком, Сјеверном Корејом и многим трицама као на примјер „руска веза“ Трампа, напрегнута ситуација на Балкану, региону који је некада био приоритет спољне политике западних земаља 90-тих година
Фашизам се данас поново родио, мада се он заснива на пропаганди и бесконачним ратовима, сада на њему стоји маска демократије. Узајамно уважавање разних народа припада самом народу и најактивнијим представницима, који се називају друштвеним дипломатама. Друштвена дипломатија се заснива на најснажнијем ресурсу – на ресурсу људских односа, веза и интереса, на добром сјећању, на заједничкој историји, на разумијевању, повјерењу, осјећањима.
Те предности добро је изразио амбасадор Русије у Колумбији, на недавном сусрету у Боготи на свјетском форуму гдје сам имала прилику да учествујем. Он је окарактерисао народну дипломатију као такав облик комуникације путем којег народи исказују своја осјећања много шире и дубље него што им дозвољава препоручени језик дипломата, када се не смије говорити више него што треба. Народна дипломатија говори без устезања, искрено, а баш искреност више од свега уједињује народе.
Извјештаји о богатој духовној култури Русије (у чијој основи су увијек били принципи човјекољубља и толерантности), који долазе каналима друштвене дипломатије до широких масовних организација у иностранству, посебно млађих генерација, без сумње ће довести до успостављања свијета без фашизма.
Треба да увидимо садашњу реалност: што се више приближавамо славном јубилеју 75 година Велике Побједе, тим оштрије дјелују фалсификатори историје Русије и Великог Отаџбинског рата, на сваки начин умањујући улогу совјетске државе у уништењу фашистичке Њемачке. Такође је потребно, узимајући у обзир реалност, учинити центром теже наше међународне дјелатности питање борбе са тероризмом.
Док није касно, треба изненадити противдејством тероризму и екстремним идеологијама, које буквално као таоце узимају омладину у најразличитијим дијеловима свијета.
Друштвени покрет ветерана даје огромну важност упознавању с херојством на мјесту битке у циљу васпитања омладине. Наш дуг Сјећања, овдје у националном парку „Сутјеска“, на мјесту погибије више од 3000 људи , сјећање на погинуле у ВОВ-у (Великая Отечественая Война), на мјестима битака у Русији, потврђује то. Од тога да ли ће омладина усвојити основне вриједности патриотизма зависиће будућност земаља и свијет без рата.
Шестог августа 2017. у селу Селавноје, Лисинског рејона Вороњешке области, одржаће се наредно годишње интернационално Сјећање на подвиг Хероја Совјетског Савеза Чолпонбаја Тулебердијева, младића из Таласког рејона Киргизије.
На видном мјесту у Музеју је писмо с фронта мајци Чолпонбаја: „Ваш син, црвеноармијац Тулебердијев Чолпонбај, стријечац Девете стрељачке чете, 636. стрељачког пука, 160-те стрељачке дивизије Шесте армије Вороњешког фронта, 6. августа 1942. године међу дугих једанаест одважних под митраљеском и минобацачком ватром противника, пливајући прешао на западну страну ријеке Дон код насеља Друго Селавноје Вороњешке области,и не задржавајући се, почео се пети на стрме литице крашке планине, пробијајући пут себи и друговима, дошао је до утврђења (ДЗОТ-Деревоземляная огневая точка) на 4-5 метара и једним јаким трзајем бацио се на пушкарницу ДЗОТ-а. Аутомати и митраљези противника су утихнули.
Ето шта је хероизам.
Позивам све који желе да дођу.
Валентина Шумљанскаја је замјеник предсједника извршног одбора Савеза грађана и организација за очување историјско-културног насљеђа Међународног савеза „Насљедњици Побједе“,Члан Предсједништва Вороњешке области Савјета ветерана рата, рада, оружаниох снага и заштиту реда и поретка,, експерт ОГМБ Евроазије, координатор међународних друштвених пројеката; члан савјета руководилаца при почасном конзулату Киргистана у Вороњешкој области.
Преузето са: https://stanjestvari.com