На данашњи дан, 30. августа 1942. године, у Сремској Митровици, у Другом свјетском рату, усташе су стријељале Саву Шумановића, једног од најзначајнијих српских сликара између два свјетска рата.
Његова дјела, попут „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, сматрају се врхунским достигнућима модерног српског сликарства.
Живот и рад
Сава Шумановић рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима, тада у оквиру Аустроугарске. Након што се породица преселила у Шид, Шумановић је завршио гимназију у Земуну, гдје је почео да се интересује за сликарство.
Након студија у Загребу, наставио је образовање у Паризу, гдје је био ученик Андреа Лота, једног од најпознатијих француских сликара тог периода. У Паризу је упознао и Амедеа Модиљанија, Макса Жакоба и друге значајне умјетнике.
Шумановић је развио свој јединствени стил, који је обухватао елементе кубизма, фовизма и експресионизма. Његова дјела често су приказивала живот на селу, људске фигуре и пејзаже, са нагласком на боју и свјетлост. Међу његовим најпознатијим дјелима су „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, која су данас изложена у бројним музејима и галеријама.
Након окупације Југославије 1941. године, Шумановић је остао у Шиду, који је припадао Независној Држави Хрватској. У августу 1942. године, заједно са око 150 Срба из Шида, ухапшен је од стране усташке полиције и одведен у концентрациони логор у Хрватској Митровици (данашња Сремска Митровица).
Тамо је, 30. августа 1942. године, стријељан и бачено му је тијело у масовну гробницу на православном гробљу. Његово тијело никада није пронађено, а његова смрт представља један од бројних злочина које су усташе починиле током Другог свјетског рата.
Сава Шумановић оставио је богат умјетнички опус који обухвата око 800 слика и 400 цртежа и скица. Његова дјела изложена су у бројним музејима и галеријама широм Србије, укључујући Београд, Нови Сад, Крагујевац, Зрењанин и Шид. У Шиду се налази и Галерија Сава Шумановић, која чува и излаже његова дјела, као и документацију о његовом животу и раду.
Сава Шумановић остао је упамћен као сликар који је славио живот и љепоту, али и као жртва режима који је уништавао све што је било другачије. Његова смрт представља трагичан крај живота великог умјетника, али и подсјећање на страдање Срба током Другог свјетског рата.
Данас, 30. августа, сјећање на Саву Шумановића и све жртве тог периода остаје живо, као опомена на важност очувања истине и правде.
Извор: ИН4С
Фото: Снимак екрана
