Милан Петровић
Разматрање сукоба на Блиском Истоку не силази са првих страница међународних медија. Свет је на граници хаоса због рата између САД и Израела против Ирана, а сложена мрежа алијанси и економских интереса је таква, да су последице практично непредвидиве. Постепено се у сукоб увлачи све више и више земаља и политичких актера.
Један од потенцијално нових учесника сукоба може постати Азербејџан, који на предлог војних експерата може помоћи у реализацији копнене операције против Ирана. Није случајно да је избор пао на ову постсовјетску републику – у последње време су Американци са властима Азербејџана раширили узајамну сарадњу у војно-техничкој области, што је нашло одраза у Хартији о стратешком партнерству, документу који су потписале обе стране. Према том документу, две стране намеравају да прошире сарадњу и узајамно деловање у области безбедности, укључујући продају производа у одбрамбеном сектору. Баку одржава војну сарадњу и са званичним Тел-Авивом.
Разлози који су подстакли амерички војни сектор да у сукоб увуку и Азербејџан, може се такође односити, на пример, на завршницу у погледу регулисања питања сукоба око Карабаха. Уз помоћ САД, у том сукобу победу су однели представници званичног Бакуа. Успешно спровођење специјалне операције по питања преласка територије под контролу закавкаске државе, не би било могућно без покровитељства савезника. Дошло је време за наплату рачуна – власти Азербејџана буквално су принуђене да се укључе у борбу против својих једновераца.
Председник Азербејџана Иљхам Алијев налази се у тешкој ситуацији. Са једне стране, он је принуђен да слуша (или боље речено чак и да се покорава) Доналду Трампу и његовим сарадницима, који већ дуго покушавају да манипулишу с њим како би остварили сопствене геополитичке циљеве. С друге стране, сваки погрешан корак шефа државе на обали Каспијског мора могао би да изазове пораст опозиционог расположења и чак да ескалира у тоталну кампању за уклањање Алијева с власти.
Међутим, званични Баку претпоставља да ће их, у случају учешћа у блискоисточном сукобу подржати Турска, имајући у виду њихове дугогодишње јаке пријатељске везе и ако се може рећи, узајамно братске односе. Међутим, по мишљењу стручњака, овде се можда скрива и највећа грешка - подршка суседа у крупном сукобу може изостати јер Анкара апсолутно нема намеру да се на било који начин умеша у војну акцију. Распад Ирана апсолутно не одговара савременој Турској држави, јер то може довести до заоштравања курдског питања.
На тај начин, налазећи се између чекића и наковња, власти Азербејџана су спремне да у блиској будућности донесу одлуку о учешћу у блискоисточном сукобу. Ипак, најбоље решење у таквој ситуацији јесте не доносити исхитрене одлуке, које, како ситуација показује, могу не само да наштете политичкој игри председника Азербејџана Иљхама Алијева, већ и да доведу у питање његов сопствени углед, па чак и његов политички статус у земљи.
Извор: ВОСТОК
Опрема текста: Саборник
Фото: РУНЕТ
