Никола Варагић
Поводом текста Александра Тутуша „Литије за лаку ноћ“, објављеном на „Стању ствари“ 16.9.2022.
† † †
1.Није суштина у отказивању Европрајда, него у спречавању ширења ЛГБТ идеологије међу децом (све што има везе са децом и том идеологијом), и да се недвосмислено стави до знања да су то црвене линије традиционалне Србије (већине). Мислим да су Литије за спас Србије то показале. Да се нису одржале Литије и да СПЦ није стала уз народ, можете да замислите колико би ЛГБТ активиста из Европе дошло у Београд, какве све захтеве би имали промотери ЛГБТ идеологије и колико би власт била спремна да испуни те захтеве.
2. Није се патријарх успротивио Вучићу, него се Вучић успротивио и народу и патријарху, кад је рекао да не подржава беседу патријарха Порфирија што се тиче породице, брака и деце. То сад знају и Вучићеви гласачи. И полицајци који штите ову власт… Да је патријарх поменуо Вучића током беседе, или да сутра подржи издају Косова и Метохије, верујем да нико од оних који су организовали Литије не би подржао патријарха Порфирија. То што су се испред Храма Светог Саве појавили и људи попут министра Владе Србије или оца председника државе или неких ултранационалиста, нема никакве везе са организаторима Литија за спас Србије и нико до њих није део „Уједињени за традицију у породицу“. То је јавни скуп и никоме се не може забранити да буде на улици или испред Храма.
3. Паралелно са организовањем петиције за отказивање Европрајда и затим Литија за спас Србије трајала је наводна драма на Косову и Метохији и сви су чекали шта ће се догодити 1. септембра. Веровао сам да неће бити сукоба, али, за сваки случај, било је добро што су заказане Литије за спас Србије, а још боље што је већ прва била тако масовна. Као што је мени Косово и Метохија у мислима, сигуран сам су на КиМ мислили и сви организатори Литија, а о томе се и причало пре треће Литије за спас Србије, и постоје предлози да се са Литијама настави. Прикупљање 30 000 потписа и организовање Литије извеле су мале православне организације чији су чланови трошили своје време и свој новац, сад је питање колико снаге имају да наставе овим темпом још неколико месеци и колико знам нико нема ништа против да неко други нешто слично организује поводом Косова и Метохије. Може да се организује и црквено-народни сабор.
4.Литије за спас Србије организовали су људи који су православци, родољуби и русофили и језгро међу организаторима и већину међу учесницима Литија за спас Србије чине људи који су били на протестима у јулу 2020. године, као и против ковид аусвајса крајем 2021. године. Апсолутну већину чине противници режима и лажне опозиције. Такође, већину чине они који су критиковали СПЦ зато што раније није реаговала или због случаја МПЦ. После Литија за спас Србије, Вучићу и режиму јасно је колико би људи било на улици и како би СПЦ реаговала ако би продао Косово и Метохију. Организације које су створиле кровно удружење „Уједињени за традицију и породицу“ постају озбиљна друштвена снага и то су углавном црквени људи. Такву друштвену снагу нисмо имали 80 година. После 80 година Београд је поново постао и православни град.
5.Због КиМ, МПЦ и сличних питања или проблема, постоји жеља да се организују нове Литије за спас Србије. Литије су показале да се народ може сабрати на улици, али, кад се дође до теме ко ће представљати народ, избијају стари сукоби, сујете… Некоме је сметало што је патријарх говорио испред Храма (а ко би други могао?), некоме смета што су Двери у процедуру у Скупштини Србије увеле захтеве потписника петиције (а ко би други могао и ко је други више то заслужио, међу онима који су у Скупштини Србије?), итд. Неко због таквих ствари уопште није долазио на Литије, иако се бори за исте циљеве. Ако енергија која је настала током Литија нестане, то неће бити због тога што је режим (опет) преварио народ, него зато што већина није успела да изабере достојне представнике због сујета, итд.
6.Режим под притиском ЕУ и САД (НАТО) није отказао Европрајд, пошто се режим више плаши страних окупатора, него свог народа, све док је народ (већина) маса без главе, маса која не може да изабере своје представнике. У случају да због издаје Косова и Метохије на улице Београда изађе више стотина хиљада људи и да се заузме Народна скупштина као 5. октобра 2000. године, шта ће бити дан након тога? Док немамо тај одговор, страх од бунта народа биће страх од избијања анархије, а не страх да ће доћи до промене режима, система или ослобађања и до спољашњих и од унутрашњих окупатора, лопова, лажова…
7. Ако се свако оптужује да је сарадник режима или страни плаћени, већина никад неће изабрати своје представнике. Непријатељи Србије највише би волели да народ остане маса без достојних представника и да се у СПЦ догоде нови и већи расколи. Сад је све на нама. Јасно је да имамо већину и да власт пада ако изаберемо своје, достојне представнике и ако ти представници блиско сарађују са СПЦ или ако СПЦ остане уз народ.
Извор. Стање Ствари
Фото: © РИА Новости / Александар Джорович /
