никола-теслаНикола Тесла није рођен у Хрватској, него у Крајини као Србин православац

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника.

Nikola Tesla 001 

То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су настајале због недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати у хрватској штампи пласирани су с намером да се докаже да Тесла није био Србин нити припадник Српске православне цркве и вере, него Хрват.

 

Чињенице и фалсификати

Што се тиче места и краја у којем је рођен Никола Тесла, чињенице су следеће: рођен је 1856. у Смиљану, у Лици, који су били у саставу Војне крајине. Крајина, или Граница, у управном смислу тада није припадала ни Хрватској, ни Угарској, ни Аустрији, него је чинила посебну област која се налазила под непосредном влашћу цара и врховних војних власти у Бечу. Међутим, у формално-правном смислу Крајина је припадала Хрватској. Та и таква припадност њој је од стране средишњих власти у Бечу формално признавана а у пракси је остварена тек у време Револуције 1848. и после слома апсолутизма Александра Баха 1861, кад је Крајина са својим посланицима била заступљена у Хрватском сабору.

Кад је Војна крајина после Аустроугарске нагодбе 1867. била развојачена, тек 1881. ушла је у састав Хрватске и стављена је под управу бана и Хрватског сабора. Тек од тог времена бивши крајишници (граничари) у које је по територијалној припадности спадао и Тесла, постали су грађани Хрватске.

Да би доказали да је Никола Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке.

Као један од очигледнијих примера фалсификата може да послужи текст повесничара Горана Јуришића, који је објавио у „Хрватском слову“ (16. XII 2005). Поричући Тесли припадност Српској православној цркви и вери, он је, без стида, обмануо читаоце написавши да су Смиљан и део Лике у којем се налази Смиљан, у време Теслиног рођења „екуменски били зависни“ од цркве у Буковини.

Ако би било тако, онда Никола Тесла, па и његов отац Милутин, који је био српско-православни свештеник, не би имали баш никаквих додира са Српском православном црквом и српском Карловачком митрополијом. Међутим, Јуришић је саопштио податак који не одговара историјској истини.

 

Преверавање и хрватско државно право

Смиљан и Лика стотинама година раније, као и у време Теслиног рођења, и много година касније, били су у саставу Српске православне митрополије чије седиште се налазило у Сремским Карловцима. Они су се налазили у Горњокарловачкој епархији чији владика је, у време кад се Тесла родио, био Сергије Каћански. Горњокарловачка епархија, позната још и као Плашчанска, никад није била у „екуменској зависности“ од цркве у Буковини. У таквој зависности једно време налазила се Далматинска епархија, што са Теслом нема баш никакве везе.

Milutin-Tesla
Милутин Тесла

Теслин отац Милутин, као администратор Парохије смиљанске, поред Смиљана имао је под својом управом још три парохијална села и то Бужим, Ведропоље и Дивосело. Сва та села налазила су се у Личком протопрезвитеријату. Отац Милутин био је образован и веома писмен свештеник. Његове дописе из педесетих година XIX века налазимо у новосадском листу „Српски дневник“, чији власник и уредник је био Данило Медаковић. Поред српског, одлично је говорио и течно писао немачки. Као српски православни свештеник залагао се за поправљање нимало завидног социјалног и материјалног положаја српског свештенства у Војној крајини.

Посебну пажњу свештеник Милутин обраћао је школовању српске деце и питању преверавања његових православних парохијана у верски измешаним насељима. Вишим српско-православним црквеним властима указивао је на узроке преверавања тражећи да се они уклоне а преверавање заустави.

Одан свом српском народу и својој Српској православној цркви и вери, отац Милутин Тесла је римокатоличко становништво хрватске народности Војне крајине у својим дописима редовно називао римцима, тј, припадницима римске, односно римокатоличке вере. Од таквог оца, Србина и српског православног пароха, син Никола није могао бити римац и Хрват, како тврде Хрвати, него само православни Србин.

Проглашавање Николе Тесле за Хрвата у најнепосреднијој је вези с хрватским државним правом и постулатима тог права. У намери да од вишенационалне Хрватске створе етнички чисту и што већу државу, хрватски политичари друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века, попут мађарских политичара тог времена у Мађарској, изједначавали су земљу (државну територију) с народом. Ако је земља (држава) била хрватска, онда је и народ који ту земљу насељава, без обзира на његову етничку припадност, у политичком или, како бисмо данас рекли, конститутивном смислу био народ хрватски.

Овај принцип „чија земља онога и нација“ преиначен је у гесло европског феудално-сталешког друштва када је владало правило „чија земља онога и вера“. Смисао и циљ оживљавања преживелих сталешких постулата у грађанском периоду после Револуције 1848/1849. године до наших дана јесте да се по сваку цену, милом и силом, изврши хрватизација нехрватског живља у Хрватској.

С том намером српска нација и српско име у свим његовим појавним облицима у Хрватској систематски су поништавани, брисани, деструисани и забрањивани. Сви Срби у Хрватској су се тој национално искључивој, шовинистичкој политици морали приклонити или јој се уклонити. У сваком случају, Срба у Хрватској није могло нити смело бити. Из тих разлога Никола Тесла није и не може, по хрватском схватању, које је утемељено на хрватском државном праву, бити Србин, но Хрват и то не српске православне, но само православне вере.

 

Укорењено реакционарно

Чињеница да у Хрватској и данас, у двадесет и првом веку, кад је реч о националној припадности, владају принципи феудалног друштва, доказ је да је та средина далеко од сваке демократије, да је она не само конзервативна но и дубоко реакционарна. Државно право као основ политичке делатности у Хрватској, којег су се чврсто држале и Павелићеве усташе, на велика врата у наше време увео је Фрањо Туђман и његов ХДЗ.

kul-Krestic-1
Академик Василије Крестић/Фото: Новости

Својатање и хрватизовање Николе Тесле и расправе вођене о њему у Хрватском сабору само су један од многих доказа да у хрватском друштву још увек има оних који нису спремни да се одрекну политике засноване на хрватском државном праву, која је у два наврата, 1941−1945 и 1991−1995, уродила трагичним последицама. Тих чињеница српски политичари и српски народ морају бити свесни. Пред њима не би смели да затварају очи, јер ако то буду чинили, могу поново постати жртве своје неодговорне политике.

Аутор: академик Василије Крестић

Печат/Хронограф

Извор: http://www.carsa.rs/

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com