Непознати народни стваралац

Напомена уредништва: Поштовани читаоци, на једној Вибер групи наиђосмо на ову поучну причу непознатог аутора и са задовољством је објављујемо и препоручујемо Вашој пажњи...

Веле да је Енглеска почела да се успиње као европска сила у XVI веку, у време владавине чувене Елизабете II, ћерке Хенрија VIII. На Елизабетином двору, као и на дворовима енглеских великаша, тада је поред гозби на којима су се редовно преждеравали, била популарна и једна специфична врста забаве. Борба чопора паса са медведом.

То је изгледало отприлике овако - у средину неког простора поставили би медведа. А онда на њега пустили чопор паса. Власници су седели около и посматрали борбу. Али чекај, најважнији детаљ нисам рекао. Поента је да је медвед увек био ВЕЗАН. Некада би му претходно чак и иступили канџе и чак повадили зубе.

А онда су се, онако како то само Енглези могу, наслађивали гледајући како њихова пашчад, распомамљена сокољењем од стране власника, и понесена тиме што виде да је медвед онемогућен да им се супротстави, касапе несрећног медведа. Када би садистички пир био завршен а медвед лежао искрваривши од небројених уједа до смрти, пашчад би трчала својим власницима који су седели у гледалишту, и добијала награду - миловање по глави. И по коју коску.

Касније је овај вид садистичке забаве каква - уверен сам - није могла да настане ни у једном другом друштву на свету осим у енглеском, пребачен у домен ЕНГЛЕСКЕ ПОЛИТИКЕ према непријатељима.

Опширније...