
Сабор је сазван против учења монотелита, који су у Исусу Христу признавали две природе, Божју и људску, али једну Божанску вољу. Монотелитство је промовисао цариградски патријарх Сергије по налогу цара Ираклија чији циљ је био да помири супротстављене христолошке странке у Васељенској цркви: диофизите-халкидонце и миафизите-нехалкидонце. Најодлучније су јерес разобличили Софроније Јерусалимски и тадашњи цариградски монах свети Максим Исповедник.
