Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, с радошћу Вас обавештавамо да је изашла из штампе нова, трећа по реду на србском језику, књига Павела Тихомирова. Претходне две књиге наишле су на веома топао одзив наших читалаца. Вашој пажњи нудимо Предговор нове књиге великог пријатеља србског народа, помоћника главног уредника Руске Народне Линије, Павела Вјачеславовича Тихомирова, из пера преводиоца и уредника "Саборника". Наравно, уз најтоплије препоруке за књигу из које можете сазнати много новог о руском друштву и руској култури...
† † †
Пре него што нешто за србског читаоца напишем о овој књизи, узимам за право неколико уводних напомена. То право црпим из дугогодишњег познанства и искреног пријатељства и великог поштовања према Павелу Вјачеславовичу Тихомирову. Од првог познанства пре 12-13 година, па до данашњег дана, једна врста пријатељске сарадње никада се није прекидала. Ово је трећа књига Павела Тихомирова на србском језику (прва је „Зона прећуткивања“, друга „О крсту светог владике Николаја“ коју сам имао част да преведем и издам).
Када ми је предложио рад на овој књизи, рекавши да се ради о „научно-фантастичном“ роману, било ми је тешко да га одбијем - али пошто нисам љубитељ „научне фантастике“, никако ми се није улазило у ту причу. И тако прође скоро годину дана… Међутим, када сам коначно почео да преводим књигу, зажалио сам због своје лакомислености. Ако је за утеху, кад сам већ почео да радим, био је то манијачки рад. Нисам могао да се одвојим од рукописа док га нисам превео, чини ми се у рекордном року. Мислим да ме је Павел несвесно обмануо, јер међу корицама ове књиге нема никакве посебне научне фантастике, то је сурово реална пројекција друштва уколико се данашња шизофрена ковидодемонска глобализација на неки начин не заустави.
Нормалан човек још увек не може да схвати да су могућа „одгајалишта“ клонираних људи, који су донети на свет само зато да би служили као „резервни делови“ богатој глобалистичкој „елити“. Управо је Павел Тихомиров био ПРВИ човек који је у својој поменутој књизи „Зона прећуткивања“ писао о „црној трансплантологији“ на Косову и Метохији, где је дошао да помогне и покуша да разбије медијску сатанизацију Срба. И где се сусрео са том монструозном појавом коју су подржавали исти ти глобалисти који данас пирују у ковиддемонизму…
Књига обилује жаргонизмима и узречицама из руског постовјетског периода и данашњице, цитатима из култних песама или филмова, тако да са те стране превод није био нимало једноставан, и без Павелове помоћи, многи моменти не би били сасвим јасни. То је условило и велики број фуснота, јер се жаргон и пословица не може директно превести без појашњења.
Лично сам то знао и раније, али читалац ће се, читајући ову књигу моћи уверити да је Павел несвакидашњи познавалац руске и србске историје и културе, човек изузетног уметничког набоја, изузетно широког круга интересовања и при свему томе и изузетно добар познавалац светске културне баштине и библијске историје људског рода. Када томе додате да је дубоко верујући оцрковљени руски православни човек, јасно Вам је да ћете после читања његове књиге свакако бити спознајно много богатији човек. Да, умало не заборавих још једну одлику књиге, префињени хумор који врца са свих страна, и из дијалога, поменутих цитата, из назива научних институција, као и из потпуно реалистичног приказа антиковидних мера које су саме по себи толико карикатуралне да и њихов потпуно реалан приказ делује као хумор.
Данас, када је и многим православним и оцрковљеним људима тешко избећи бесомучно ширење информација о ковиддемонији по друштвеним мрежама, књига може пружити веома поучан пример – да је и у временима још страшнијим од наше ковидодемонске збиље, могућно спасење људи и узрастање у Христу Богу нашему. Сам поглед на њушке из којекавих штабова који доносе тако апсурдне одлуке, довољан је нормалном човеку да им не верује ни ако кажу да је млеко бело, нисам сигуран да има сврхе бесомучно предочавање хиљада других аргумената. „Спаси себе - и око тебе ће се спасити хиљаде“ – као да ехо ове премудре поуке преподобног Серафима Саровског одјекује са страница Павелове књиге.
Неопходно је пажљиво читање књиге, јер се често наизглед неважни детаљи показују као веома значајни. Према Павеловим речима, прототип многих јунака романа су практично стварне личности. Упечатљива слика о њима, њиховим карактерима и њиховом стању духа, често се открива у дијалозима, што није нимало лако. То показује да инжењер за бродоградњу није погешио изабравши перо за своју основну алатку.
И на крају, једна мала тајна, писац ове књиге је истински поштовалац србске духовности, наше светосавске културе, па руски научници, главни јунаци романа, завршавају управо у једном дивном србском манастиру, где им се пружа могућност да схвате – да се без Бога не може ни преко прага…
