Молимо опроштај од свих које смо на било који начин увредили или ожалостили и свим читаоцима "САБОРНИКА" желимо срећан и благословен почетак Великог поста. Вашој пажњи препоручујемо текст Великопосне молитве светог Јефрема Сирина на србском и црквенословенском, као и уметнички препев те молитве од стране великог руског песничког генија Александра Сергејевича Пушкина. На крају је и наш не тако умешан превод овог дивног Пушкиновог песничког уобличења предивне Великопосне молитве Јефрема Сирина...
ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА
Ова се молитва чита за време Великог Поста.
Након сваког стиха се прави велики (земни) поклон.
Господе и Владико живота мога,
духа лености, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми,
духа целомудрија, смиреноумља, трпљења и љубави подај ми, слузи твоме.
Да Господе царе, подај ми да сагледам своја сагрешења, и не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.
ОТЦЫ ПУСТЫННИКИ И ЖЕНЫ НЕПОРОЧНЫ…
Александр Сергеевич Пушкин
Отцы пустынники и жены непорочны,
Чтоб сердцем возлетать во области заочны,
Чтоб укреплять его средь дольних бурь и битв,
Сложили множество божественных молитв;
Но ни одна из них меня не умиляет,
Как та, которую священник повторяет
Во дни печальные Великого поста;
Всех чаще мне она приходит на уста
И падшего крепит неведомою силой:
Владыко дней моих! дух праздности унылой,
Любоначалия, змеи сокрытой сей,
И празднословия не дай душе моей.
Но дай мне зреть мои, о Боже, прегрешенья,
Да брат мой от меня не примет осужденья,
И дух смирения, терпения, любви
И целомудрия мне в сердце оживи.
ОЦИ ПУСТИЊАЦИ И НЕПОРОЧНЕ ЖЕНЕ
Александар Сергејевич Пушкин
Да би се винули срцем до неслућених висина,
Јачајући га усред приземних низина,
Оци пустињаци и жене што порок не творише,
Мноштво молитви божанских сотворише.
Ал' ни једна од њих у души не одзвања,
Као она што је свештеник понавља,
У тужне дане Великога поста,
Па заувек на уснама запамћена оста.
Владико мојих дана! Снагом невидљиве силе,
Дај ми дух што палог јача. А дух испразности гњиле,
Својствен властољубивој змији прикривеној,
И дух празнословља, не дај души мојој.
Но да видим, Боже, своје прегрешење,
Да брат од мене не прими осуде,
Да дух смирен, љубав и трпљење,
И невиност у срцу ми буде.
