Ина Царева
Напомена: Поштовани читаоци, преко социјалне мреже Вибер добили смо превод овог сјајног поста сестре Ине Цареве који нудимо Вашој пажњи. Уредник Саборника је намеравао да преведе овај пост јер сестра Ина с правом поставља права питања над којима се морамо замислити. Пошто је текст већ преведен и кружи по социјалним мрежама, публикујемо тај превод са социјалних мрежа. Жао нам је што не знамо име преводиоца, уколико се јави радо ћемо ставити његово име као преводиоца...
† † †
Прво сам хтела да ћутим. Језик ми се стегао, крв се леди у жилама, а очи одбијају да гледају у страну тих фајлова.
Чисто људски (а још више као жена) могу да разумем ћутање побожног дела друштва.
Као, шта нас брига за туђе грехе и пороке? Пази на себе, Антоније!
Али, хајде да погледамо ствари из другог угла.
Отварање тих фајлова је огроман изазов за данашњи свет.
Све што се јуче ћутало, исмејавало као „теорија завере“ или „лов на вештице“ постало је стварност.
Сада нико не може рећи да тајна друштва која се баве неприкривеним сатанизмом не постоје. И нико данас не може порећи да су учесници тог култа и светске елите које воде данашњу политику, нову историју и савремену културу - иста лица.
У вези с тим имам неколико питања.
Прво. Зашто сви ћуте на нивоу влада? Зато што се ништа није десило и ова страшна стварност је норма?
Или зато што су и сами укључени, као резиденти Епштајновог острва?
Можда грешим, али нисам чула осуду чак ни од традиционалних противника САД, као што су Иран, Кина, земље глобалног Југа, традиционалне државе. Тихо је и теократски Ватикан.
И ти људи изражавају свој етички протест. Али зашто? Зато што су и сами криви за исто? Или зато што је оно што се сада чује „нова норма“, „нова етика“?
Прва мисао која ми је пала на памет била је сасвим „еванђелска“: хвала Богу што нисмо ми. Ми нисмо као остали људи, ми смо бољи. Имамо темеље. Имамо обнову истинских вредности, имамо свети ратни подухват, коначно.
Али, пријатељи, да ли је то заиста тако?
Ако Русија нема везе са садржајем Епштајнових фајлова, зашто онда, опростите, имамо Богомолова у МХАТ-у? Да ли је случајност што су његово именовање и објављивање фајлова дошли у исто време? То је само један мали пример, могу наставити.
И зашто Русија, која данас води рат и на коју многи с надом гледају као на чуварку истинских вредности, није осудила те злочине?
Овде логично следи друго питање. Каква је сагласност између Христа и Велиара? Или каква је сарадња верног са неверним? (2 Кор. 6:15)? Можемо ли наставити дијалог наше државе са тим „елитама“? И ако можемо, на којој основи, као да ништа нисмо чули?
Можемо ли, јавно осуђујући нацизам и водећи рат против њега, наставити дијалог са „елитама“ које се баве канибализмом, силовањем деце и отворено проповедају древне гностичке идеје мржње према Божијем свету и човечанству?
Шта је то нови „Савет мира“ и зашто журимо да учествујемо у њему? Са ким ћемо стварати тај „нови прелепи свет“, са људима чија је икона Бафомет?
Коначно, треће питање: да ли Црква треба да ћути у савременим условима?
Наравно, неки ће рећи да Црква не учествује у политици и не меша се у послове људи који су странци Цркви.
Али ако је тако, ко ће онда у савременом свету рећи истину? Ко ако Црква не прогласи таму тамом и не покаже Истину?
Свет у коме се хиљадама отимају деца за најстрашније ужасе, где се изводе експерименти о којима нацисти нису могли ни да сањају, треба ли само да се навикне на то?
Ако је тако, онда су они победили. Значи, дугогодишњи рад гностика, либерала, глобалиста и национал-социјалиста (без разлике!) довео је до резултата. И сада је Епштајново острво цео свет без изузетка.
Још једном појашњавам: нисам шокирана чињеницом греха - он увек постоји у паднутом свету и у сваком човеку. Нисам шокирана оргијама - ту нема ништа ново.
Ново је само цинично хладнокрвље којим се овај апокалиптични Вавилон приказује јавности, као и његове глобалне размере.
Али, не можемо не назвати грех грехом, порок пороком.
Не можемо дозволити да Содом и Гомора постоје, а још мање да улазимо у дијалог с њима.
Златоуст, чија се успомена данас слави, да ли би ћутао? Мислим да не. Он не би ћутао.
Извор: Социјална мрежа Вибер
Руски оригинал: Телеграм канал Ине Цареве
