Драган Милашиновић
Чудо је политика! Ко зна како се сада осећа Зорана Михајловић, док гледа како управо Александар Вучић ради оно што је она предано и упорно покушавала више од деценију, а он јој није дао – да Русе избаци из НИС-а. И то управо по концепту који је она стварала и разрађивала, са алтернативним правцима кроз Румунију и Бугарску. Да ли је, као јавна хероина западних амбасада, задовољна што њене газде најзад остварују свој наум да избију руски клин из срца балканске енергетике или је, својствено својој пргавој нарави, бесна што се Вучић окићен њеним перјем и вокабуларом. шепури по медијима гурајући нам у уши њену познату мантру да су нам американци, заправо, пријатељи а да су за све криви Руси који су нам, тобож, на превару узели НИС.
Јер, шта нам друго говори Вучић ових дана док припрема јаност у Србији за насилно укидање руског власништва (национализацију) над НИС-ом, него управо ТО. Шта значи убеђивање јавности да америчке санкције нису уперене против Србије, већ против руске компаније, осим да су Руси криви за све? Чему ова јефтина представа са америчком делегацијом која наводно треба да нам објасни шта санкције значе и зашто ће остати на снази чак иако руски удео у НИС-у падне на само 1 %. Као да нам је први пут. Замислите, Американци некоме појашњавају зашто му уводе санкције и уче га како да их најлакше избегне! И још о томе говоре на конференцијама за штампу. Да народ схвати колико је просто. Само 0 % руског удела у НИС-у и све је у реду. Нема санкција, а има нафте, док амерички гас креће са терминала у Грчкој, па преко Бугарске у Србију. Управо оном конекцијом коју је, почетком 2015., промовисала и започела управо Зорана, а која је постала оперативна од средине 2023. И, од тада, чека. Овај тренутак! И сву „славу“, на Западу, за тај чин преузеће Вучић… А ње, Зоране, да парафразирамо чувеног позоришног и филмског јунака, Илију Чворовића, ако се на неком коктелу у америчкој амбасади сете, сете, ако не није важно… Да, чудо је политика…
A шта тек рећи за, још заборављенијег, Томислава Николића који је у два наврата, 2015. и 2016. буквално јурио у Москву, не би ли Зоранином русофобном роварењу стао украј. Колико је тек тај џаба кречио. Но, он се бар добрано наплатио. И од Руса, и од Вучића, и од овог народа.
Па, и онај најзаборављенији, Коштуница. Памтите ли тог необавештеног ћутолога, који је земљу и народ који га је бирао, српску историју и српске јунаке, буквално предао у руке хашком прокуратору Расиму Љајићу, на милост и немилост. Могу ли се заборавити све те године понижења, хапшења, убијања и робијања, када нас је један од првих и највернијих следбеника Алија Изетбеговића на овим просторима, учио да стрпљиво подносимо наметнуте казне. И понекад нас тешио како те казне, можда, јесу неправедне, али да би могле бити још и горе. Ако се превише јогунимо. „Кад би народ само знао шта све они траже од нас“ цинично се вајкао Расим, док је Коштуница ћутао и ћутао. И одрицао се … Суверенитета, државног континуитета, војске, генерала, ухапшених терориста и чега све не.
Једино опипљиво што је остало после свих тих његових одрицања и повлачења, свих његових празних фраза и издаја, био је тај НИС у руским рукама. Једина игра коју је Коштуница одиграо стратешки и српски. А сада, пућ… И то оде на санкције… Како ли је тек њему?! Толико је хтео да остане упамћен као државник, а памтићемо га само као крпу којом је обрисана Милошевићева национална идеја. Да, да, чудо је политика…
Углавном, пут је трасиран. Под паролом „Волимо и Вашингтон и Москву, али највише волимо Србију“, коју ових дана Вучић понавља као папагај, Русима ће НИС бити одузет, уз понижавајућу понуду да им се за то дају неке паре, како се не би радило о „непријатељском преузимању“. Осим ако Трампова администрација не поништи или на неки начин ублажи ту меру.
Али, чак и да се то догоди, поруке које ових дана одашиље Вучић су недвосмислено антируске и антисрпске. И још очекује да о томе разговара са Путином, док нам Песков поручује да су „разговори међу пријатељима увек добродошли“. Којим пријатељима? Шта још треба да се деси да званична Русија схвати како Вучић није њихов пријатељ, већ човек кога је енглески МИ-6, уз сумњиви капитал свог пулена из сиве зоне Станка Суботића и својих директних агената Бебе Поповића и покојног Микија Ракића инсталирао на чело Србије. И он Србијом влада по коруптивним принципима и методологији какву су вековима Енглези развијали и неговали у својим колонијама, од којих многе данас и не знају да су у британској сфери утицаја. То што се у његову владавину повремено мешају други токови и упливи, што се понекад наводно директно судара са енглеским иницијативама и интересима, што тобож пријатељује са британским непријатељима, све је то део високих дипломатских игара стаклених перли којима у савремено време британска империја остварује своје интересе. Време је да Москва за ово, најзад, отвори очи.
Уз сво разумевање за дипломатске манире, после свега што се чује у овој одурној антируској кампањи, коју директно води Вучић, било би врло разочаравајуће за све Србе којима је Русија на срцу ако председник Путин прихвати да са њим разговара о теми НИС-а. Нека изволи да га узме, ако мисли да тако може. Русија ће то преживети лако, као што је преживела и српску муницију у украјинском оружју, а да видимо како ће он преживети у српском народу кад буде истеран на англосаксонску чистину. Но, то је већ ствар руске дипломатије. А она већ јако дуго према Вучићу и његовим сатрапима показује толеранцију какву не заслужују.
И да буде јасно, Вучић у Русији има јак медијски лоби у који је доста уложио и улаже. Тај лоби ствара о њему лажну слику како је пријатељ Русије, како брани Косово, а посебно како му свако мало Запад наводно ради о глави. Ништа од тога није истина. Њему је Русија само фраза за подизање рејтинга у српском народу, Космет издаје већ прилично отворено по сценарију француско-немачког плана, а његов режим је толико труо да би га Запад срушио за десетак дана, само да то неко хоће. Али неће! Једноставно, држе га под сталном тензијом како би му пружили алиби за све услуге које им чини.
И зато кад чујем да га Руси преко амбасаде, или службених канала, упозоравају на прсте западних служби у протестима који се свако мало дешавају по Србији, просто јер је претерао у силовању Србије, припадне ми мука. То је као кад вам неко каже да је море слано. Па у којој гужви на овој планети нема прстију западних служби? Али, питање је шта раде? Погледајте мало боље, браћо Руси! Можете ли бити сигурни да му у критичним тренуцима баш они заправо не помажу? Треба ли Вам још један Јанукович на Балкану?
Зато, сви који те волимо верујемо да је време за отклон од Вучића, Русијо!
И још нешто! Он је прилично сигуран да ће, кад заврши причу око НИС-а, на начин који му је тражено, студенти нестати са улица а тужилаштво случај убиства из нехата у Новом Саду решити симболичним казнама. И да ће наставити као и до сада… Неко му је то обећао. Шта мислите КО?
Али, нисам сигуран да ће сценарио овога пута бити баш такав. И може он колико хоће, отимајући НИС, да прича како воли и Москву и Вашингтон (одједном му је то постало исто), али да највише воли Србију. СРБИЈА ЊЕГА ВИШЕ НЕ ВОЛИ! И неће га волети НИКАДА ВИШЕ!
Зато, време је да Вучића ставиш на право место, велика, моћна, Русијо! Какав Путин, какав Лавров, права адреса за причу о НИС-у за њега мора бити неко из Гаспрома! И то никако први човек! Уосталом, који је дипломатски ранг ових Бајденових битанги које сада гости по Београду и доводи их пред камере да „појасне“ како руски удео у НИС-у мора бити 0 %? И још хоће да прича о томе с Путином. Са којим правом? Са којом идејом? НИС је само једна од десетина руских компанија које послују на територији друге државе. И Русија сигурно има свој одговор на те санкције. Србија и Вучић лично имали су до сада бројне бенефите од продаје НИС-а Русима. И финансијске кроз услове набавке нафте и гаса, и политичке и геостратешке. Шта би сада Вучић? Да каже Путину, пуј пике не важи! Ајде он, ал и ови његови Енглези мора да су пролупали… О Боже, Боже…
Извор: ЦЕОПОМ Истина
Фото: РУНЕТ
