Горан Даниловић
Како једна држава Европске уније може да слави дан у којему су нештедимице убијани старци и старице? О каквом се јунаштву заправо ради?
Према подацима ВЕРИТАСА у „Олуји је „убијено или нестало 1.903 Срба, од чега 1.247 цивила, већином старих лица (66 одсто), од којих су три четвртине старије од 60 година.
Међу жртвама се налазе 564 жене, од којих су око четири петине старије од 60 година, што је један од “црних рекорда” рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије. Од укупног броја жртава је расвијетљена судбина 1.284 лица, док се на евиденцији несталих води још 619 лица, од чега 469 цивила, међу којима 240 жена.“
564 жене!
Четири петине њих је било старије од 60 година!
У историји ратовања до данас није било такве побједе нити има сличног славља.
Ове чињенице су застрашујуће и данас, макар данас, сваки Србин и Српкиња дужи су да размисле о њима. Прије него кидишемо једни на дуге сјетимо се. Сјетимо се тих 564 жене и још 240 њих којима се „не зна“ судбина. Кад год, све што је настало на смрти ових мученица нестаће.
Прије него кидишемо једни на друге… Прије него се међусобно истражимо… Прије него одемо с овог свијета, сјетимо се.
Извор: ИН4С
