Са Румунима смо ми Срби увек имали најбоље могуће односе. Православни народи, сличан менталитет, Румуни до пре 150 година писали ћирилицом, велика повезаност још од средњег века, времена турске окупације итд.

Никад нисмо ратовали међусобно (и надамо се да никада нећемо), увек пружена рука и братско поштовање према братском румунском народу.

Иако је била једна прилика за сукоб са Румунијом, то се никада није десило. Рецимо, Краљевини Румунији, у оквиру Тројног пакта, Адолф Хитлер је 1940. године понудио да читав српски Банат уђе у састав Румуније. Румуни су тада изричито одбили да заузму било који део српске територије.

И данас је Румунија, уопштено говорећи, пријатељска земља која не признаје независно тзв. Косово* али са друге стране гласала је у УН за ову срамну резолуцију о Сребреници и често има неприкладне излете у вези српских Влаха на истоку Србије, који су са Србима раме уз раме обновили Србију.

Као што знате, географски Банат је на Париској мировној конференцији подељен на српски и румунски део. Тада је 100.000 Срба остало са румунске стране границе, а 80.000 Румуна са српске стране границе.

Опширније...