Злочиначки изум турског окупатора „Данак у крви“ (тур. „devşirme“ или „сакупљање“) није био „прилика за напредовање хришћанске српске деце“ у турском исламском систему власти, како то упорно покушавају да представе поборници ислама и поједини западни коментатори.
Овај страшан обичај отимања крштених српских дечака од својих породица и њихово „школовање“ испирањем мозга искамом и османством, па затим њихово слање назад, да као јањичари заводе ред мачем и огњем у крају из ког су потекли, је врхунац злочина шеријатске Османске империје над српским народом, који је као хришћански био у подређеном (практично ропском) положају.