Напомена: Поштовани читаоци, недавно смо писали о дипломатском протесту државе народа "тисућљетне културе" који је клептомански украо и туђи језик и одговор Јована Дучића пре него што је нота и упућена. Наиме, жалили су се што "Матица Српска" о старој дубровачкој књижевности говори као о србској и хрватској књижевности. Клептомани немају на шта да се жале, стара дубровачка књижевност није имала никаквих додирних тачака ни са хрватским језиком, ни са хрватском културом, а о томе сведоче и часни дубровачки римокатолички клирици попут фратра Ива Стојановића. Текст о њему преносимо са братског сајта Слободна Херцеговина...

†   †   †

Дум Иван (Иво) Стојановић (5./17. децембра 1829—1900) био је римокатолички свештеник и један од најпознатијих дубровачких Срба католика који се супротставио аустријској хрватизацији Дубровчана.

†   †   †

Иван је рођен у Дубровнику децембра 1829. године од честитих родитеља. Био је првенац, између неколико браће који су у младости својој умрли. Када је завршио гимназију и филозофију, уписали су га у Задарску (католичку) богословију. Рукоположен је 1852. године за католичког свештеника, и постављен на острво Корчулу. Након годину дана службе, премјештен је у Ријеку Дубровачку, гдје ће провести сљедећих тридесет година ревносно службујући. Био је добар говорник, кога је паства уважавала и радо слушала у препуној цркви. Мада су се око њега због српског родољубља, од стране Хрвата стално и све више сплетке плеле, он је због људских врлина и смјерног карактера напредовао у звању. Тако је наименован 1883. године каноником дубровачким, а 1896. године постао каноником деканом тј. „првим каноником“. Остао је притом неустрашиви борац за српску мисао и вриједан српски књижевник. Проживео је много тешких тренутака и под старе дане, нападан на улици и у катедрали, али је до смрти остао „ватрен и одушевљен Србин“.

Опширније...