Мира Радојевић
Поштовани читаоци, сведоци смо да се они који су дужни да брину о култури сећања на србска страдања (на жалост, придружују им се и поједини епископи СПЦ) усрдно труде па подрже "туђманизацију" србских страдања и о страшном Србоциду пишу и говоре као да се дух Фрање Туђмана оваплотио у њима. Дакле, човек који нема никакве озбиљне референце ни да учествује на конференцији о Србоциду, постаде челник најважније институције која би требало да се брине о култури сећања на србска страдања. И као такав, потпуни дилетант за ту одговорну улогу, назива дилетантима генерације историчара и институција који су се озбиљно бавили темом Србоцида у клеронацистичкој НДХ. Апсолутно је крајње време да државне институције Србије прекину са погубном праксом да се неко само због својих симпатија према некаквим ружичастим дугиним тоновима у влади, поставља на изузетно важна места у србској држави, немајући никакв стручне квалификације - као што се да видети из овог текста историчара, универзитетског професора, др Мире Радојевић (који од срца препоручујемо) - за обављање те дужности. Текст преносимо из часописа Печат...
† † †
Jавност у Србији је током последњих година толико често засипана изјавама о Другом светском рату, броју жртава, логорима, нарочито Јасеновцу, геноциду, холокаусту и сродним темама да је и историчарима који се баве историјом тих проблема тешко да све прате и створе утемељено мишљење, тим више што су тумачења углавном међусобно супротстављена, а неретко и политизована. Најуочљивију улогу у овој појави има Музеј жртава геноцида, што – с обзиром на разлог његовог оснивања – не би било спорно да учесталост појављивања челника те установе у медијима није добила размере агресивног наметања њихових ставова и инсистирања да се, упркос озбиљности савремених националних и државних питања, пажња нападно усмерава на ову конкретну тематику.Такав утисак појачава контроверзан приступ методологији утврђивања броја убијених људи и његовог драстичног умањивања у односу на деценијама одржаване процене.