Ранко Гојковић
Напомена аутора: Већ традиционално, чувени руски православно-патриотски журнал „Руски Вестник“ у летњим месецима сваке године штампа један број посвећен словенском јединству. Главни уредник Руског Вестника Олег Анатољевич Платонов познати је руски научник и просветитељ и велики прегалац на пољу словенског јединства. Већ по традицији, замолио ме је да и ове године напишем текст са темом по свом избору, везан за Србију и словенско јединство. Текст је написан на руском језику и објављен у „словенском“ броју Руског Вестника, пред Вама се налази посрбљена верзија…
* * *
Браћа су дужна да се међусобно братски опходе
Од Светог Саве па до наших дана није било ни једног историјског момента када су геополитички интереси Руса и Срба били противуречни једни другима. Са једне или сруге стране – било је само политичких идиота.
Чак и у време блоковске поделе света, нема сумње да у оквирима Варшавског пакта не би било могућно такво уништење србског националног бића какво је било остварено у прозападној Југославији под руководством Хрвата Јосипа Броза Тита. Због тога је и данас пропаганда евроантланског пута и присаједињење антируском миљеу могућно само у главама англосаксонских шпијуна или политичких идиота.
Чак и данас Русија представља главног гаранта и заштитника како републике Српске, тако и останка Косова и Метохије у оквирима србске државности. Огромна већина православних Срба одлично то осећа, за разлику од најамничке власти. Било би доборо када би то схватили многи представници руских медија, као и многи руски чиновници. Зато што такав проруски потенцијал, зашто не рећи и љубав према руској православној браћи, какав постоји код православних Срба, нема ни у једном другом народу на планети!
Руска дипломатија у целини се придржава традиционалне уздржаности и културе дијалога. Међутим, у области медија често можемо наићи на озбиљне замерке не само у либералним и прозападним медијима, него чак и онима који су под директним утицајем руских власти. Било би добро да се мало подробније осветле и осмисле публикације руских медија (као и понашање појединих руских званичника) по питању односа према ситуацији у Србији.
Признајем, мене не чуди гнев и јарост која се испољава према садашњој србској власти у вези са продајом оружја Украјини, али је неприхватљиво да се србски народ убраја у категорији «браће-издајника». Многе србске патриоте-русофили (у том смислу и Ваш покорни слуга, потписник ових редова), указивао је на срамни рад србских власти много пре саопштења Спољне обавештајне службе Русије (СВР). Ради се о србској војној продукцији која преко «треће руке» стиже у Украјину. У руским патриотским медијима влада гнев и раздраженост усмерена против покварених «братушек», у овом случају против Срба.
Желим тим поводом да истакнем неколико момената.
Као прво, када је Јељцинов режим по аналогним схемама преко «треће руке» продавао Хрватској руско оружје, услед чега су гинули Срби, ни једном србском патриоти није пало на памет да због тога оптужи братски руски народ.
Као друго, Александар Вучић је увелико очувао своју власт у Србији управо захваљујући недвосмисленој подршци руских званичних лица – од председника Путина који га је наградио орденом Александра Невског, до представника руске амбасаде који користе сваку могућност да осуде сваку критичку реч према власти Александра Вучића.
Као треће, ја сам већ писао за «Руски Вестник» да «руски» медији у Србији више личе на партијски билтен владајуће СНС него на званични медиј Руске Федерације.
Као четврто, за озбиљне људе неозбиљна је следећа конструкција које се придржавају поједини руски чиновници и медији, да када су у питању студентски протести против режима Александра Вучића, онда је Вучић добар и «проруски» владар, а народ је глуп. А када се ради о продаји оружја Украјини, србски народ се поново подвргава нападима, њега издају «браћа Срби», а не влада Александра Вучића. То пре свега није истина, а није ни моралан приступ. По логици руских медија, поново испада да председник Србије ради све исправно, а народ све ради неправилно.
Као пето, већина оних православних Срба који не подржавају све протесте у Србији, не раде то због тога што је власт добра, него због тога што они схватају да нам је неопходна револуција лична, а не улична. Да би схватили да је за достизање националног и државног преображења неопходно лично преображење. Према речима Псалтира: «О, кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим! Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју; Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека; Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их». (Псалтир 80: 14–17).
И на крају шесто и можда најважније. Срби, као и Руси, увек су били на исправној страни историје. Срби никада нису ратовали са Русима, чак је и председник колаборационистичке владе Милан Недић одлучно одбио да пошаље на Стаљинград чак и симболичну малу војничку чету.
Не знам да ли постоји још нека таква земља у Европи, која није послала ни једну војну формацију на Источни фронт против Руса. Ето због чега сматрам да су неприхватљиве сличне квалификације од стране неодговорних руских медија - неодговоран политичар не сме да се идентификује са народом.
Тим пре што тај политичар увелико остаје на власти захваљујући подршци коју добија од Русије.
Извор: Руски Вестник
Фото: Рунет
