Павел Тихомиров, Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, поводом протеклих избора у Србији, уредник „Саборника србско-руског“ дао је интервју Павелу Тихомирову, помоћнику главног уредника Руске Народне Линије. Доносимо превод тог разговора...
† † †
Павел Тихомиров: Свесни смо чињенице да је Вучић. да тако кажемо, «вишестран», но, на кога је реално Русија могла да стави акценат? Које су грешке спољне политике РФ у Србији?
Ранко Гојковић: Да, добро речено, вишестран. Јасно је да Русија мора имати избалансирану позицију и да је за њу прихватљивија власт у Србији «која седи на две столице» од потпуно прозападне и антируске. Али са друге стране, чини се да је Русија, уз пуно уважавање официјелне власти, могла имати много чвршће контакте са представницима србске проруске елите и имати разумевања што та проруска здрава Србија не може бити задовољна резултатима власти владајућег режима.
Не може бити истински србски патриота задовољан када Русија пружа безрезервну подршку власти која је потписала Бриселски споразум и прихватила погубни Француско-немачки план, власти која је Београд прошле године желела да претвори у престоницу содомије (слава Богу па је стотине хиљада људи изашло на Крсни ход па су се белосветски гологузани уплашили и на тој њиховој шетњи прошле године било је пар стотина извраћеника штићених од десетак хиљада полицајаца, уместо десетина хиљада како су содомисти очекивали).
Србске патриоте не могу бити задовољне чињеницом да званична политика подржава ватиканску смутњу на срамној ревизији србских страдања у НДХ. Да подсетим, на челу државне институције «Музеј жртава геноцида» налази се човек који без икаквог научног утемељења жели да избрише стравичан геноцид над Србима тврдећи да је жртва само онај коме се зна име и презиме. То је сулудо, јер су спаљене многе и државне и црквене архиве у НДХ па је немогуће знати имена стотинама хиљада невиних жртава усташке кланице.
Павел Тихомиров: Како је могуће да такав човек предводи институцију која би морала максимално да се брине по питању националног погледа на тај историсјки процес? Да ли је у питању класна солидарност?
Ранко Гојковић: Човек о страшним покољима у НДХ нема никакавог знања, једина препорука је његова нетрадиционална орјентација, а постојано вређа највеће историјске ауторитете, академике који се деценијама баве тим питањем.
Павел Тихомиров: Како се доживљавају савремени руски медији?
Ранко Гојковић: Мислим да није неопходно да се руски медији у Србији понашају као огранак владајуће партије Александра Вучића. Мене, као великог поштоваоца руске историје и културе, повредио је чланак у србској верзији «Раша тудеј» о светом Цару Николају. Како је могуће да медиј који плаћа држава Русија на такав начин пише не само о владару, руском цару, него и о канонизованом светитељу. Сраман је текст у коме нема ни једне једине речи о некој доброј особини Цара Николаја, него се пише о његовим наводним љубавницама, о томе како је био заљубљеник у аутомобиле, како се тетовирао, просто, када човек прочита, рекао би за светог Цара да је неки мрзавац...
Дакле, јасно је да Русија не треба да се меша у унутрашње ствари Србије као што то раде западни амбасадори, али би могли бар медији које Русија финансира имати на челу истинске србске патриоте, проруски орјентисане, а не прозападне либерале који од свега руског истински воле једино – руски новац.
Павел Тихомиров: Вратимо се изборима...
Ранко Гојковић: Генерално, за мене лично резултати избора нису изненађење. Када је пропао покушај србских интелектуалаца да се направи широка пронационална и антизападна, можемо рећи и проруска коалиција, био сам свестан да ће Вучић однети убедљиву победу, да ће многи људи бити свесни да нема ништа од великих промена и да ће се између «два зла» - Вучића и прозападне пете колоне, - определити за Вучића.
Да може увек бити и горе показује друга коалиција на овим изборима која је добила после владајуће коалиције највећи број гласова. Немам никакав проблем да ту прозападну коалицију «Србија против насиља» назовем петом колоном и свакако да је између два зла, владајући режим много мање зло него да, не дао Бог, та скупина људи дође на власт.
Павел Тихомиров: Чему се можемо надати у будућности?
Ранко Гојковић: Изненађење је да национална опција оличена у Дверима и Заветницима није прошла цензус. Очигледно су платили цену неспремности да се уједине са другим делом православно-патриотске опозиције и изгубили су због тога подршку и православно-патриотске интелигенције и православно-патриотске јавности. Са друге стране истинско изненађење донео је улазак у парламент коалиције србских православно-патриотских интелектуалаца на чијем челу је харизматични др Бранимир Несторовић. То је свеж ветар. Морам рећи да лично познајем практично све те људе, са некима сам и близак пријатељ, неке познајем дуго година. Заједничка карактеристика је да се ради о оствареним људима, истинским патриотама, махом проруски и антизападно орјентисаним, врхунским интелектуалцима и уколико не понове грешку Двери и Заветника, уколико успеју да се одбране од «великог новца» који ће вероватно бити понуђен за формирање локалних власти у Београду, могу око себе окупити огроман број истинских србских патриота.
Извор: Руска Народна Линија
Наслов и опрема текста: Саборник
Фото: РУНЕТ
