Александар Иљашенко
Од 30. септембра до 7. октобра студенти и професори Православног универзитета Светог Тихона су посетили Србију и одржали «Вечери руске културе» у разним деловима земље. Програм вечери се састојао од просветитељских излагања, концерта хорског певања, плесних нумера и изложбе фотографија посвећене култури Руског Севера. Више од 800 људи посетило је «Вечери руске културе», а то су српска омладина, парохијани, поклоници и свештенство српских цркава и манастира, локални становници. Путовање је омогућено захваљујући пројекту Свето-Тихоновског фонда за подршку православном образовању «Руско-српско пријатељство: историјске, културне и духовне везе у песмама омладине — поводом стогодишњице руског подворја у Београду». Епископ Егорјевски Мефодије (Зинковски), ректор Православног универзитета Светог Тихона, благословио је и упутио групу студената и професора универзитета пред полазак на путовање. У организацији путовања и сарадњи са Српском Патријаршијом, велику помоћ је пружио председник Православног универзитета Светог Тихона протојереј Владимир Воробјев.
Руски студенти и професори су наступали у манастирима Градац, Светог архиђакона Стефана у Сланцима, у православном духовном центру «Владика Николај Велимировић» у Краљеву, у културном центру «Матица Српска» у Новом Саду, у цркви Светог Марка и у парку Калемегдан, у духовним установама — у богословији Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, на православном богословском факултету универзитета у Београду, у богословији «Свети Арсеније Сремац» у Сремским Карловцима. Кроз наступе који су укључивали музичке, поетске и плесне нумере, руски студенти су приказали историју и културу своје земље становницима Србије.
Бројни гледаоци су се упознали са духовним, народним и војно-родољубивим традицијама руске културе кроз музичка дела извођена студентским хором колектива под вођством Светлане Ткач, која је дипломирала на факултету црквеног певања Православног универзитета Светог Тихона. Слушаоци су на сваком концерту топло дочекивали песму «Катјуша», певали са руским хором и аплаудирали. Програм наступа је укључивао стихове руских песника и плесне нумере: класични валцер, народни кадрил и традиционалне хороводе. У својим излагањима руски студенти су говорили о стогодишњици оснивања Руског подворја у Београду (1924), представили су свој универзитет и његове дугогодишње везе са Србијом, омладинску политику и ваннаставни живот на универзитету. Реферат о култури, начину живота и вековним духовним традицијама Руског севера је претходио изложби радова фотографа и иконописца Валерија Владимировича Близњука. У основи покретне експозиције су фотографије снимљене у граду Мезењ Архангелске области: куће помораца, поклонички крстови-крајпуташи, ремек-дела дрвене архитектуре, као и фотографије из Соловецког Спасо-Преображенског манастира.
Вечери руске културе су окупиле и српске студенте који студирају руски језик и књижевност. Према речима српских гледалаца, посебно је било занимљиво слушати излагања руских студената о животу савремене руске православне омладине. Руски и српски студенти су се дружили у неформалној атмосфери, размењивали искуства и идеје, проналазили заједничке интересе. Састанци су се одржавали у топлој и пријатељској атмосфери која је сведочанство блискости и сличности наших братских словенских народа, који су историјски међусобно чврсто повезани.
У манастиру Сланци, након концерта, где је присуствовало више од две стотине верника, архимандрит Данило (Љуботина) се обратио Русима следећим речима: «Тако нас је дирнула ваша музика, ваше певање. Пре више од педесет година сам био у студентском покрету православне руске омладине Париза и Француске. Имали смо тамо летње кампове. Наш циљ је био да радимо са омладином, имали смо мали студентски хор. Волели смо да певамо “Вечерњи звон”, “Дванаест разбојника” и песме које сте вечерас певали — из Првог светског рата. То је био такав осећај: певали смо старинске песме, проучавали стару руску књижевност, а суштина ових кампова је била у томе да би се упознала руска омладина широм Европе. То је било место где су се сретале наше културе. Као и код вас сада. Хвала вам што сте дошли код нас и пружили нам могућност да слушамо такву лепу носталгичну музику која покреће дух!»
Свуда у Србији руску групу су дочекивали као своју рођену браћу: послуживали су их и много искрено говорили о љубави према руском народу и о духовно-културном јединству наших земаља, изражавајући подршку Русији. У црквама Београда, Сремских Карловаца и других места студентски хор су позивали да пева за певницом на Литургији.
Парохијани и свештеници су обратили пажњу на особеност руске традиције богослужбеног певања, говорећи у одушевљењу: «Певате као анђели! Лепо, умилно!» Највећи утисак на руске студенте оставила је братска трпеза љубави након концерта у недељу 6. октобра у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, одржаног по благослову његовог игумана, јеромонаха Стефана (Вукославчевића).
Српски омладински хор «Метох» и парохијани су остали након концерта како би у знак захвалности отпевали на руском песму «Коњ». За узврат руски гости су отпевали познату сада у православном словенском свету песму Светог Николаја (Велимировића) «Вера вечна, вера славна». Више сати млади Руси и Срби су певали руске и српске духовне и народне песме — и заједно, и наизменично. Заједничке вредности, традиције, историја, култура, а најважније православна вера су звучале у овом братском дијалогу, у дирљивом пријатељству и љубави.
Српски медији као што су Телевизија «Храм», Russia Today Balkan, Радио «Слово љубве», локалне друштвене мреже су активно пратили догађаје пројекта, објављујући чланке, репортаже и интервјуе са учесницима и организаторима. Због широке медијске подршке пројекат «Вечери руске културе» је постао познат широкој публици и допринео је повећању интереса за руску културу и њено наслеђе.
Пројекат «Руско-српско пријатељство: историјске, културне и духовне везе у песмама омладине — поводом стогодишњице Руског подворја у Београду» су припремили сарадници Управе за социјални и мисионарски рад Православног универзитета Светог Тихона у Москви под вођством Наталије Михаjловне Пиминове. Значајан допринос у организацији путовања дала је Јелена Аркадjевне Осипова — србиста, доцент историјско-филолошког факултета Православног универзитета Светог Тихона, председник Московског Друштва Руско-Српског пријатељства.
Пројекат је подржао проректор за социјални и мисионарски рад Православног универзитета Светог Тихона свештеник Филип Иљашенко. Путовање је реализовано уз финансијску подршку фонда «Руски свет», Православног универзитета Светог Тихона и Српске Православне Цркве. Изражавамо срдачну захвалност Српској Патријаршији, као и јереју Зорану Ранковићу, декану Православног богословског факултета Универзитета у Београду и његовим сарадницима на топлом пријему и свесрдној помоћи у организовању путовања.
Аутор текста: Александар Иљашенко, руководилац медиjског обавештења
Превод са руског: Jелена Осипова
