Александар Сергејевич Пушкин
Напомена: Поштовани читаоци, желимо Вам срећан и благословен почетак Великог Поста Господњег и да у благодатној радости заједно дочекамо Светло Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа. За сам почетак Великог поста Вашој пажњи нудимо предивни лирски препев Великопосне молитве светог Јефрена Сирина, коју је у стиху препевао велики руски геније Александар Сергејевић Пушкин. Србски превод песме штампан је у књизи о Пушкину "Оче наш" која је изашла у издању издавачке куће "Бернар" и тај превод публикујемо уз руски оригинал...
† † †
Да би досегли срцем до невидљивих области,
Јачајући га усред битака и пошасти,
Оци пустињаци и жене што порок не творише,
Мноштво молитви божанских сотворише.
Ал' ни једна од њих у души не одзвања,
Као она што је свештеник понавља,
У тужне дане Великога поста,
Па заувек на уснама запамћена оста.
Владико мојих дана! Снагом невидљиве силе,
Дај ми дух што палог јача. А дух испразности гњиле,
Својствен властољубивој змији прикривеној,
И дух празнословља, не дај души мојој.
Но да видим, Боже, своја сагрешења,
Да брат од мене не прими осуде,
Да дух смирења, љубави и трпљења,
И невиности, у срцу ми буде.
Превод са руског: Ранко Гојковић
† † †
Отцы пустынники и жены непорочны…
Александр Сергеевич Пушкин
Отцы пустынники и жены непорочны,
Чтоб сердцем возлетать во области заочны,
Чтоб укреплять его средь дольних бур и битв,
Сложили множество божественных молитв;
Но ни одна из них меня не умиляет,
Как та, которую священник повторяет
Во дни печальные Великого поста;
Всех чаще мне она приходит на уста
И падшего крепит неведомою силой:
Владыко дней моих! дух праздности унылой,
Любоначалия, змеи сокрытой сей,
И празднословия не дай душе моей.
Но дай мне зреть мои, о боже, прегрешенья.
Да брат мой от меня не примет осужденья,
И дух смирения, терпения, любви
И целомудрия мне в сердце оживи.
1836 г.
