Свети Николај Србски

"Мисионарска писма" 147. Писмо (Гвожђару Радосаву И.)

Питаш: „Да ли ће Јуди бити опроштен грех издаје учитеља и Господа свога Исуса Христа?“ Не знам, због чега те ово интересује. Није ли за нас важнија брига, да ми својим неделима не издамо Господа свога? и претежније питање: како ми да спасемо своје душе? Јер гле, часовник нашег века брзо одбројава дане и сате опомињући нас на блиски излазак из овога света. И ми ћемо сви изићи пред вечнога Судију, који ће изрећи Свој праведни суд пред свима народима небеским о свему ономе што смо у овом животу радили. А кад људи иду на суд, свак помишља о својим гресима и неправдама, и о томе како ће себе пред судијом оправдати; нико нема времена ни воље да мисли на грехе осталог света, нити да улази у тајне ума судије који ће судити. Ко зна, како ће вечити Судија судити мени и теби? Извесно је само једно, да ће нам судити по правди а не по неправди. А ми би више волели, да нам суди не по правди него по милости. Али узалуд – он је обећао судити по правди. Због тога нас обузима страх и трепет. И зато ја не желим ни теби ни себи нити икоме у свету, да се нађе на оној страни на којој буде био Јуда издајник.

Опширније...