Руслан Калинчук
Недавно је „митрополит“ Черкаске ПЦУ Јоан Јаременко изјавио: „Заповест ‘љубите непријатеље своје’ односи се управо на непријатељство међу собом, то јест на своје, Украјинце, са којима сте се посвађали, али их волите. Тако ћете наћи начин да решите проблеме, превазиђете непријатељство и поново постанете браћа-Украјинци…“ И напоменуо је да се ове јеванђељске речи не могу применити на Русе. А Јаременко није једини такав. У ПЦУ постоји још један фрик — „митрополит“ луцки и волински Михаил (Зинкевич), који је једном изјавио да убијати „рашисте“ није грех и да се за то не треба исповедати. Ех, нису ови људи читали, на пример, канонисту XIV века Матеја Властарја: „…неопходно је да и они који проводе живот у бојевима и који своје руке крваве крвљу иноплеменика претходно буду очишћени лекарством покајања…“ Али куда су Зинкевичима и Јаременцима канони и Предање Цркве. Они одлично знају да ван рата за њих нема места. Они више немају шта да понуде човеку који тражи Бога. Поставши државна секта, једино што могу да проповедају јесте идеологија украјинског нацизма. Чак их и призрачна перспектива окончања рата плаши, јер знају да ће изгубити све.
Тако је на проповеди у унијатској катедрали у Аустралији поглавар УГКЦ Светослав (Шевчук) позвао да се одбаци мировни план Доналда Трампа: „Говоре нам: предајте територије — добићете мир. Али да ли ћемо га добити? Дубоко сумњам да ће Русија на то пристати. Њихов циљ није Донбас и није Крим, већ уништење украјинског народа… Предати земљу значи изгубити достојанство… Морамо зауставити агресора. И то је наша заједничка мисија.“ Занимљиво је: ако се поглавар унијата толико залаже за борбу, толико жели наставак рата, зашто се онда није обратио својој пастви у Аустралији с позивом да иду да ратују у Украјину? Очигледно је да су ове речи намењене плитком, емоционалном слушаоцу. Иначе би Шевчук испричао да су територије Новорусије и Крима својевремено од стране В. И. Лењина предате не Украјини, већ УССР-у, како би се неутралисао фактор петљуровштине, фактор украјинског национализма, предајом Украјини пролетаријата југоистока. Испричао би да је 1991. Украјина пуштена са тим територијама и да јој је наредних 30 година нуђено да живи мирно — да тргује, да гради заједнички економски и одбрамбени простор, да не уништава наслеђе створено знојем и крвљу десетина генерација заједничких предака. Али тада би Шевчук морао да призна да Русија не жели уништење украјинског народа. То су унијати у совјетско време у илегали сачували бандеровску идеологију; то су они после распада Савеза свим силама претварали Украјину у Галицију; они су организовали Мајдан 2014. године, што су отворено признавали и Шевчук и Борис Гудзяк (митрополит филаделфијски УГКЦ); по наговору унијатских свештеника нацисти су осам година пљачкали и некажњено убијали људе у Донбасу. И сада, када су почели разговори о миру и разматрање позиција, унијати су зацвилили. Знају, кучини синови, да ће уследити крах њиховог пројекта, да у мирној Украјини за њих нема будућности, да ће Русија победити, а то значи да им долази крај.
Једини излаз за унијате и расколнике јесте наставак рата. А сузе деце, жена и мајки погинулих војника ВСУ за проклету душу њих уопште не занимају.
Поменути Јаременко је испричао да против ТЦК „постоји свеукрајинска мржња“, али је нагласио да он увек брани ТЦК: „Ми увек бранимо, јер треба ратовати.“ Било би занимљиво питати овог маскираног: за шта тачно треба ратовати? За интересе „БлекРока“, „Монсанта“ и „Каргила“? Да би Миндич, Јермак и Зеленски купили још по коју вилу? Па добро, ратуј, Микола! Украјинцима причају да је УПЦ „москалска црква“. Испада да је „украјинска црква“ она која жели да уништи још више Украјинаца! Иронија? У ствари, не. Украјинство јесте и увек је било човекомрзачка идеологија, молох који захтева све више и више крви. Ако нас гледају или читају у Украјини, знајте: учествујући у заузимању храмова УПЦ — ви приближавате бусификацију и смрт својих мужева, очева и синова! Молох се неће зауставити; он ће вас убијати, манипулисати вама, прибегавајући најстрашнијој лажи.
Секретар богословско-литургијске комисије ПЦУ и доцент богословске академије Андреј Дудченко у разговору са предавачем Торе Јуријем Радченком рекао је да је хришћанство — јудаизам 2.0, а да је Месија код хришћана и Јевреја исти: „Ако узмемо веру времена I века, веру јудаизма периода између Завета — пре и у време живота Исуса Христа, — то је, рекао бих, јудаизам 1.0. Оно што данас имамо — савремене верзије јудаизма — то је јудаизам 1.5. А ми имамо јудаизам 2.0, коме, по мом мишљењу, припадамо ми, хришћани… Мислим да ће тај Машиах — ако Јевреји дочекају свог правог Машиаха — бити изненађење што је то тај исти.“ Зар Дудченко не зна речи Спаситеља: „…кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте Мене, јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам сам од себе дошао, него Ме Он послао… Ваш је отац ђаво; и жеље оца свога хоћете да чините“ (Јн. 8, 42.44); речи Јована Богослова: „Ко је лажац ако не онај који одриче да је Исус Христос? То је антихрист, који одриче Оца и Сина. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који исповеда Сина, има и Оца“ (1 Јн. 2, 22–23); речи светитеља Теофилакта Бугарског: „А доћи ће други, то јест антихрист, који ће доказивати да је он једини Бог“; речи Иполита Римског: „…нико други до Антихрист, који такође сам треба да обнови царство јудејско“? Зар Дудченко не зна да Јеванђеље и Свети оци максимално јасно говоре: месија кога очекују присталице постхрамовског јудаизма биће Антихрист? Наравно да зна! Па зашто онда лаже? Зато што жели да се допадне одређеним силама, да га прихвате као свога и да дају новац. Због тога, због власти Антихриста, они су спремни да пролију још море крви и суза. Само им једно смета — руски војник, који данас стоји између истине и царства Антихриста.
Извор руског оригинала: Завтра
Извор: Наука и култура
